У новом броју Плаве звезде, измеђуосталог прочитајте:

КАКО СЕ ПРИПРЕМИТИ ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ И ПОБЕДИТИ ТРЕМУ

ЗАШТИТА ЛИЧНИХ ПОДАТАКА НА ИНТЕРНЕТУ ЈЕ ЈЕДНАКО ВАЖНА КАО И У РЕАЛНОМ ЖИВОТУ

ДРЖАВНИ ПРАЗНИЦИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

ПОТЕКЛО ИЗ БИБЛИОТЕКЕ - РЕАЛИЗОВАНО У ШКОЛИ

ДРЖАВНИ ПРАЗНИЦИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

ПРЕДРАСУДА ЈЕ ДА ЈЕ НЕМАЧКИ ЈЕЗИК ТЕЖАК, ТРЕБА БИТИ УПОРАН

Плава звезда, децембар 2022. ☆

Поздравна реч

Драги ученици, поштоване колеге, цењени родитељи,

Дошли смо до краја првог полугодишта ове школске године. После неколико година специфичних услова, комбиноване и онлај наставе, ово полугодиште смо привели крају у школским клупама, што нам је свима пријало, јер уз све предности и олакшице онлајн наставе, присуство деце у школи је незаменљиво. Дечја граја, понеки безазлени несташлук и успеси су део образовања и одрастања, али и нашег професионалног успеха. Иако смо тек на крају првог полугодишта ви сте већ остварили низ спортских успеха, али и добрих оцена, на шта сам посебно поносна и што желим да истакнем и похвалим. Међутим, поред добрих и позитивних резултата, морам се осврнути и на интензивније прекршаје и непримерена понашања појединаца, који су првенствено на штету ученика, а онда и наставника, родитеља и школе. Школска правила и кодекс понашања се морају поштовати и једино ако их сви поштујемо, можемо обављати своје дужности несметано. Верујем да ће се број таквих случајева у другом полугодишту смањити и да ћемо успешно и на задовољство свих ређати само успехе и добре резултате. Желела бих још да нагласим да крај полугодишта није крај борбе за бољи успех и више знања, напротив, то је пресек и показатељ колико сте озбиљно схватили своје обавезе на почетку. Оно што је важно јесте то да имате довољно времена да, спортским жаргоном речено, преокренете резултат у своју корист и крај школске године дочекате са бољим оценама и одличним владањем. Ја ћу бити уз вас, навијати и бодрити вас, трудећи се да за рад и учење имате ваљане и адекатне услове.

На крају, свим ученицима, колегама и родитељима желим срећне и веселе новогодишње и божићне празнике, са жељом да их проведете у здрављу, срећи и миру.

Драгана Крстић, директорка школе

Плава звезда, децембар 2022. ☆

САВЕТ ОСМАЦИМА

КАКО СЕ ПРИПРЕМИТИ ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ И ПОБЕДИТИ ТРЕМУ

Полагање завршног испита је изузетно важан догађај у животу сваког осмака. Од постигнутих резултата великим делом зависи коју ће средњу школу уписати након завршетка основне школе. С обзиром на важност постигнућа на овом испиту за уписивање будуће школе, код већине ђака се очекивано, јавља и трема. Осим тога што ово представља прекретницу у животу ученика, узрок треме може бити и осећај да се ђак није довољно припремио за испит.

Дакле, самопроцена и несигурност у научено градиво, такође, су узрок појаве треме. Имајући у виду речено, и то да трема обузме велики број наших ђака, важно је знати и како се она може победити. Постоји неколико начина да се она ублажи, отклони или преокрене у позитивну трему која онда постаје добар савезник. Наиме, позитивна трема нас подстиче да се максимално трудимо, дајемо све од себе и она нам помаже да останемо добро концентрисани током полагања испита. Уколико се пред испит довољно и на време припремимо трема ће бити мања. Учење и знање смањују страх и збуњеност и дају нам сигурност и омогућавају нам да покажемо стечено знање. Из тога можемо закључити да највише можемо помоћи сами себи тако што ћемо на време и што боље да савладамо предвиђено градиво. Затим, важно је да се пред сваки испит добро одморимо и наспавамо јер довољно сна ће нам обезбедити потребну енергију и концентрацију да добро урадимо тест. Поред довољно сна, енергију нам повећава и храна. Када је наш организам сит, лакше се бори са предстојећим задацима и има енергију да издржи до краја испита.

Потребно је пре теста да се максимално опустите, добро је да урадите нешто што вам прија, што знате да вас најчешће релаксира. Тако можете слушати омиљену музику, разговарати и поделити осећања са блиским особама, радити вежбе релаксације и дисања, мазити кућног љубимца, итд. Важно је истаћи да је осим добре припреме, учења, довољно сна и одређене хране; неопходно у периоду пре полагања испита имати и позитивне мисли. Треба размишљати о градиву, свему што је научено, али и о томе како ћете успешно завршити задатке, максимално добро показати стечено знање и како ће коначни резултат свега тога бити уписивање жељене средње школе. Позитивно размишљање је изузетно важно јер вам оно даје енергију, покреће вас и мотивише, па самим тим и оно помаже да се трема победи. Уколико се она ипак појави приликом теста препоручљиво је да дубоко удахнете, мислите позитивно и пошаљете себи охрабрујућу поруку: „Овај ћу испит успешно положити и бићу ђак жељене школе!“

Срећно, драги осмаци!!!

Ваши психолог Јасна Сладаковић и педагог Радмила Кишић - Новаковић

Плава звезда, децембар 2022. ☆

НАСТАВНИЦА ИНФОРМАТИКЕ МИЛАНА МАЈСТОРОВИЋ О БЕЗБЕДНОСТИ УЧЕНИКА НА ИНТЕРНЕТУ

ЗАШТИТА ЛИЧНИХ ПОДАТАКА НА ИНТЕРНЕТУ ЈЕ ЈЕДНАКО ВАЖНА КАО И У РЕАЛНОМ ЖИВОТУ

Свесни смо да живимо у ери интернета и друштвених мрежа, по Вашем мишљењу колико ученици рационално користе друштвене мреже и чему им оне конкретно служе?

Ученици првенствено користе друштвене мреже за забаву и комуникацију са другима. По мом мишљењу ученици превише времена проводе на друштвеним мрежама због чега у већини случајева долази до запостављења школских обавеза и дружења ван интернета. Рационано коришћење је индвидуално. Осим за комуникацију и забаву друштвене мреже користе као и главни извор информација које су им потребне за учење.

Колико се на часовима информатике и рачунарства посвећује довољно пажње рационалном коришћењу интернета и да ли су ученици свесни свих потенцијалних опасности које злоупотреба интернета може произвести?

На часовима информатике и рачунарства посвећујем доста пажње што се тиче наставних јединица као што су „Правилно и безбедно коришћење интернета“, „Заштита личних података и информација на интернету“... Упућени су у последице, али не бих рекла да су и сви ученици свесни тих последица. Неки од ученика мисле да се баш њима тако нешто не може десити, иако заправо свима може ако не користе правилно интернет. Учимо о томе шта су лични подаци, које податке не требамо да остављамо на интернету, како их неко може злоупотребити, које су опасности, о сумњивим мејловима, да никад не можемо знати ко се налази иза неког профила на друштвеним мрежама ако претходно ту особу не познајемо и на крају и о дигиталном отиску. Дигитални отисак је наш траг у дигиталном свету. Све што претражујемо, поставимо, коментаришемо на интернету представља наш траг на интенрету и њега је скоро немогуће обрисати. Свако има право на своју приватност. Трудим се да им подигнем свест и о дигиталном насиљу. Шта оно представља, који су облици, као и које су казне за такав вид насиља.

Можете ли рећи да су ученици информатички потпуно писмени или је њихово знање усмерено само ка ономе што их лично занима?

Не бих рекла да су потпуно писмени, у већини случајева је њихово знање усмерено само ка ономе што их лично занима. Зато и имамо часове информатике и рачунарства на којима радимо да до тога и дођемо. Скоро сваки ученик, да не кажем сваки ученик зна да пронађе на интернету игрицу која га занима, док су имали потешкоћа да истраже на интернету тему коју сам им задала. Учила сам их како се правилно претражује на интернету као и да све што се налази на интернету не мора да буде и тачно.

Неретко се дешава да ученици из пуке забаве преузимају фотографије, снимке и друге личне информације својих вршњака, а све чешће и својих наставника, и да то користе приликом монтирања својих снимака које после деле путем друштвених мрежа. Колико је то у складу са Законом и да ли се и на интернету морају поштовати прави појединца у смислу заштите личних података?

Деца се не рађају дигитално писмена. Битно је да родитељи и наставници буду свесни који проблеми постоје на интернету, да их науче шта је дозвољено на интернету, шта није дозвољено, како да им помогну и како да их заштите. То никако није у складу са Законом. Није дозвољено да се користе лични подаци друге особе без претходне дозволе. Лични подаци су сви они подаци који се односе на особу, са којима се може идентификовати и угрозити њена приватност (име и презиме особе, адреса становања, фотографије).

Ви сте, такође, млада особа, користите ли друштвене мреже и можете ли истаћи њихове предности и мане?

Користим друштвене мреже и како постоје предности, тако постоје и мане. Због убрзаног начина живота једна од предности је што су друштвене мреже најједноставнији начин комуницирања. Путем друштвених мрежа можемо да комуницирамо без проблема и са особом која живи нпр. у иностранству. Брже сазнајемо нове информације, једноставан начин преноса информација и могућност учења нечег новог. Мане друштвених мрежа су могућност губитка приватности, несигурност ко је заправо иза неког профила (што представља и опасност), потенцијална зависност од друштвених мрежа, као и социјална изолација и отуђеност. Све су модернија виртуелна дружења. Дружења у виртуелном простору нуде одређене предности, али не треба и не могу никако да замене непосредни контакт „очи у очи“.

Шта бисте на крају поручили ученицима, а што им нисте рекли на самим часовима?

Много тога сам већ и на самим часовима рекла. Поновила бих да одговорно користе друштвене мреже и пријаве родитељима и наставницима све сумњиво. Интернет је само виртуелна стварност. На интернету свако може бити било ко. Не верујте свему што видите на интернету. А оно што им нисам рекла на самим часовима, а желим да поручим јесте да не раде нешто што не би волели да њима неко уради.

Плава звезда, децембар 2022. ☆

ЗАШТО СУ НЕКИ ДАНИ У ГОДИНИ ПРАЗНИЧНИ И НЕРАДНИ, А НЕКИ ПРАЗНИЧНИ И РАДНИ, ОТКРИЋЕ НАМ НАСТАВНИЦА ИСТОРИЈЕ ЉИЉАНА ХРНЧИЋ

ДРЖАВНИ ПРАЗНИЦИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

НОВА ГОДИНА - 1. јануар

Први јануар је дан када почиње следећи календарски циклус, то је први дан у следећој години.

У данашње време већина држава је прихватила рачунање времена по грегоријанском календару и почетак нове године рачуна од 1. јануара, али није одувек било тако. Неки народи су у прошлости смену година обележавали у пролеће или јесен (нпр. у средњовековној Србији година је почињала 1. септембра). Обичаји који се повезују са прославом Нове године су ватромет и кићење јелке. Нова година се прославља два дана, 1. и 2. јануара, и то су нерадни дани.

ДАН ДРЖАВНОСТИ - 15. фебруар

Један од најзначајнијих датума српске историје је 15. фебруар. Обележава се као Дан државности и Дан уставности, а тада је и црквени празник Сретење Господње. На Сретење 1804. је одржан Збор у Орашцу на коме су српски устаници донели одлуку о подизању устанка против турских дахија и тиме започели процес стварања модерне српске државе.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу, тадашњој престоници Србије, проглашен је Сретењски устав, први устав у Србији. Његов творац је био Димитрије Давидовић, секретар тадашњег владара Србије, кнеза Милоша Обреновића. Устав је био веома напредан за оно време, али је врло брзо укинут због инсистирања тадашњих великих сила, Турске, Русије и Аустрије. Сретење се као Дан државности славило од настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, после Другог светског рата је замењен Даном републике, 29. новембра. Поново се обележава као Дан државности од 2002. године, као нерадни дан и прославља се два дана.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЖЕНА - 8. март

То је празник посвећен женама, настао је као дан борбе за женска људска права, односно за равноправан положај жена и мушкараца. Први Дан жена је обележен 1909. у Сједињеним Америчким Државама, иако су жене још од краја 19. века протестовале због лоших радних услова и ниских плата, тражиле су краће радно време и право гласа. Данас многе организације у свету обележавају Међународни дан жена демонстрацијама, предавањима и акцијама са циљем промовисања равноправности и даљег унапређења женских и људских права.

ДАН СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА, ГЕНОЦИДА И ДРУГИХ ЖРТАВА ФАШИЗМА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ - 22. април

Обележава се у знак сећања на Србе, Јевреје и Роме који су страдали у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији. Жртве су страдале углавном у концентрационим логорима, масовним стрељањима, рацијама, прогонима, највише од стране усташа и нациста. Обележава се 22. априла зато што је тада група од око хиљаду логораша покушала да се пробије из усташког логора Јасеновац на територији Независне Државе Хрватске. Спасио се само 91 логораш. То се одиграло 1945. године, на самом крају Другог светског рата, када су усташе већ почеле да се припремају за напуштање логора, али и за ликвидацију затвореника. Тачан број страдалих логораша у Јасеновцу никада није тачно утврђен. Овај празник се обележава радно.

ПРАЗНИК РАДА - 1. мај

Обележава се 1. и 2. маја као Међународни празник рада у знак сећања на велике радничке демонстрације које су се одржале у Чикагу 1886. године. Радници су тражили боље услове за рад и протестовали са захтевом: 8 сати рада, 8 сати одмора, 8 сати културног образовања. То је довело до њиховог сукоба са полицијом у којем је било и жртава. Данас се обележава кроз различите врсте демонстрација и акција као дан борбе за живот достојан човека. Празник рада се обележава два дана, и то су нерадни дани.

ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ - 9. мај

Обележава се као дан када је нацистичка Немачка потписала капитулацију у Другом светском рату 1945. године. Други светски рат је коначно завршен тек 2. септембра 1945. када је Јапан потписао безусловну капитулацију. Овај датум се свечано обележава у великом броју земаља света. За ову прославу је карактеристично одржавање великих војних парада, а највећа се одржава у Москви. Овај празник се обележава радно.

ДАН СЕЋАЊА НА СРПСКЕ ЖРТВЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ - 21. октобар

Обележава се у знак сећања на 21. октобар 1941. године када су немачки војници стрељали око 7 хиљада цивила само у Крагујевцу, али и широм Србије у јесен те године. Овај празник је први пут званично обележен 21. октобра 2012. у Крагујевцу у Спомен-парку Крагујевачки октобар, поред споменика „Прекинут лет“ (познат и као V3-то је одељење крагујевачке Гимназије које је из школских клупа одведено право на стрељање). Овај празник се обележава радно.

ДАН ПРИМИРЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ - 11. новембар

Обележава се у знак сећања на дан 11. новембар 1918. када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тако је завршен Први светски рат (познат и као Велики рат). Симбол Дана примирја је цвет Наталијина рамонда (познат и као цвет феникс зато што је веома отпоран и издржљив). Цвет је добио име по краљици Наталији Обреновић. Овај дан се обележава као државни празник у Србији од 2002. године, и то као нерадни дан.

Плава звезда, децембар 2022. ☆

ГЕОГРАФСКИ КУТАК

Текст припремила Емилија Чогурић, а макете израдили чланови географске секције под руководством својих наставница Душанке Стајчић и Славице Ковачић Гава

Србија

Србија је највећа земља Балканског полуострва, а може се поредити и са свим другим државама света. Не пореди се по територији нити природним богатствима, већ културним благом и традицијом која се сматра једном од најједниственијих и најстраријих. Неће сви препознати њену географску и културну савршеност и перфекцију. Неки немају довољно развијене видике и способности како би уочили њену посебност у мору осталих. Србија је земља љубави која је без обзира на све неповољне политичке и географске прилике опстала и чија се историја никада не треба заборавити.

Васиона

Васиона је бесконачно небеско пространство у коме се налазе небеска тела. Васиона представља огромну целину састављену од малих, ситних планета, звезда и галаксија. Све те мале сићушне компоненте имају велику улогу у развоју географије као науке. Свака од њих има нешто уникатно и карактеристично за своју групу.

Васиона представља још увек недовољно познат и размотрен појам и увек ће представљати категорију отворену за изучавање и којом ће се географичари одлучно још деценијама бавити.

Плава звезда, децембар 2022. ☆

ПОТЕКЛО ИЗ БИБЛИОТЕКЕ - РЕАЛИЗОВАНО У ШКОЛИ

Од почетка септембра у школској библиотеци је реализовано низ активности међу којима су обележавање Дана европских језика, Изложбени сајам књига, пријем и упис правака у школску библиотеку, Новогодишњи библиотечки литерарно-ликовни конкурс; којим је и заокружен рад библиотеке за прво полугодиште ове школсе године. Већ од јануара очекујте нове активности и изненађења - јер тајна се крије у књигама.

Поводом Европског дана језика, 26. септембра, у нашој школи организовано је низ активности. У понедељак је у школској библиотеци постављена изложба књига на страним језицима, речника и плаката које су овим поводом радили ученици са својим наставницима језика. Сваког дана, од дана поставке, па до краја недеље, изложбу су могли посетити ученици са својим наставницима и кроз краћи филм и квиз који смо припремили, подсетити се и научити нешто ново о европским језицима. Организовано је такмичење где је по троје ученика из сваког одељења састављало и преводило пословице са енглеског и немачког језику. Ученици су се такмичили у три категорије, 3. и 4. разред, 5. и 6. разред, и 7. и 8. Најбржи и најуспешнији су освојили слатки пакет за цело одељење.

У реализацији ове манифестације учествовали су заједно са ученицима наставнице енглеског језика Марјана Вујко, Славенка Враховац и Светлана Вучићевић; наставница немачког језика Драгана Јовановић, наставница српског језика Зорана Лепедат, наставник српског језика и библиотекар Драгомир Бурнаћ и библиотекарка Светлана Мунић.

Ученици гледају филм о
европским језицима

Победничка екипа

Изложбени простор

Екипа која побеђује

Колико језика говориш,

толико вредиш. - Они то знају!

ИЗЛОЖБЕНИ САЈАМ КЊИГЕ - ЗАБАВИЛИ СМО СЕ И ДРУЖИЛИ СА КЊИГАМА

У холу школе 26. септембра одржан је Изложбени сајам књиге - Пусти бригу, узми књигу! Идеја је била да се у недељи када се одржава Сајам књига у Београду нашим ученицима приближе писана реч и дух књиге. Фотографије говоре да смо у томе успели. Било је забавно, весело и едукативно.

Срећни добитник "књиге
из балона"

ПРИЈЕМ ПРВАКА У БИБЛИОТЕКУ

У школску библиотеку је званично 1. новембра уписано 107 првака из четири одељења. Прваци су се упознали са правилима понашања у библиотеци, упознали се са сликовницама које могу узимати док не науче да читају и кроз виртуелну посету најлепшим библиотекам света и занимљив квиз, забавили се и научили много тога. Библиотекари су се потрудили да свако одељење добије занимљивих и креативних 45 минута, колико су прваци проводили у библиотеци. У њихову част наставник српског језика и библиотекар Драгомир Бурнаћ је написао бајку Сузе мале сликовнице. Библиотекарка Светлана Мунић се побринула да сваки првак добије своју чланску карту, а било је ту и чоколадица. Према реакцијама ђака и учитељица, први сусрет са библиотеком је протекао више него добро.

Бајка у част првака

Сузе мале Сликовнице

Понедељак, крај месеца октобра. Ноћи су дуге и мрачне, јутра хладна и магловите. Светлост се све слабије пробија до угла велике школске библиотеке. Књиге су слепиле своје корице, огрнуле се папирним, чврстим повезима и чекају стрпљиво да их неке топле, дечје руке угреју.

Прво се пробудилa госпођа Најлепше бајке света, а одмах за њом и господин Свезнање. Господин Свезнање кад угледа да се се госпођа Најлепше бајке света мешкољи, поклони се и рече јој – Добро јутро, госпођо Најлепша. Како сте спавали? – Добро јутро, господине Свезнање. Хвала на питању, лепо сам спавала. У петак су ме тако лепо угрејале топле дечје руке, а разигране очи радознале деце су ме напуниле светлошћу, да још сијам. – А како сте Ви?

– Баш ми је мило да то чујем. Мене мало боли ухо једанаесте стране. У петак ме је један неваљалац тако преклопио, сва су ми се слова помутила. На сву срећу брзо су ме друга деца исправила, али још осећам бол. Нека деца никако да науче да се користе обележивачи страница, а не да нам заврћу уши. – Рече помало љутито господин Свезнање и протресе својим тврдим корицама. – О, немојте да сте накрај срца, па сигурна сам да то није урадио намерно, - уз осмех госпођа Најлепше бајке света покуша да оправда непажљивог дечака. На то се само господин Свезнање насмеши, те се учини као да се и сам одљутио. Таман да се поздраве и исправе на својим полицама, кад из самом угла, мрачног и још необасјаног светлошћу, зачу се тихо јецање. Госпођа Најлепше бајке света зашушта листовима тако снажно да се Снежана пробуди из најдубљег сна, а злој краљици се замоло не разби чаробно огледало.

– Сто му масних слова, узвикну господин Свезнање, - шта се то чује!? Неко плаче – престрашено рече госпођа Најлепше бајке света. У том тренутку, господин Свезнање се нагну толико да замало не падне са полице, – Звук долази са полице сликовница, - узвикну он.

На то се госпођа Најлепша нагну, јер је то био спрат испод њеног и угледа малу Сликовницу како је преклопила своје танке корице толико ниско да јој је наслов дошао до испод колена. Би јасно мудрој госпођи да нешто није у реду, лагано залепрша листом и скрену пажњу господину Свезнању, који је већ био спреман да подигне на узбуну господу Речнике, госпође Енциклопедије и све дечаке Романе који су још дремали покрај њега.

Благим и топлим гласом госпођа Најлепше бајке света се обрати малој Сликовници – Драга моја, зашто си невесела? Не смеш плакати, наквасићеш листове, разлиће се мастило и твоје прелепе слике биће уништене заувек.

Мала Сликовница подигне благо своје корице, сузним очима погледа старију госпођу и плачним гласом каже – Ко још мари за моје мастило и моје слике!? – На то се госпођа Најлепше бајке трегну и готово узвикну – Зашто тако говориш!? Ти си прва књига коју свако дете узме у руке, прво се теби обрадује.

– Тако је можда било некад, али ево прошла су већ два месеца, ни један првачић није дошао по мене. Данима стојим на овој мрачној полици, посматрам ужурбане кораке који долазе по вас остале књиге, читају вас и прелиставају, а мене нико ни да погледа. Корице су ми отежале од прашине, а листови слепили од нелистања. Ми сликовнице смо врло несрећне. Нас деца брзо прерасту, чим науче да читају, више им нисмо интересантне и занимљиве. Никоме онда нисмо потребне. Зашто деца тако рано науче да читају, то је неправда! – Јадала се мала Сликовница и изговорила све у једном даху, толико устрептало да су фине честице књишке прашине допрле до господина Свезнања који се закашљо толико да је целу библиотеку разбудио.

– О, шашава девојчице, баш си луцкаста! Шта теби све не пролази кроз те твоје листове, - кроз благи прекор и уз треперење листова, попут руке који милује, - рече јој госпођа Бајка. – Твоје слике су драгоцене за свако дете. Да њих нема, деца никада не би завирила у свет бајки, не би имала жељу да читају и истражују чародни свет речи. Твоје слике су чаробне, јер у рукама сваког детета причају нову причу. Ја сам осуђена на оно што је написано и то се никад не мења, деца ме брзо науче напамет, а ти, ти си увек и изнова нова, неиспричана прича. Треба да се радујеш томе. Уосталом, видећеш ускоро. – Насмеја се госпођа Бајка и благим шуштањем својих листова осуши сузне очи мале Сликовнице.

Мала сликовница се замислила, речи госпође Бајке је мало орасположише, али не сасвим. Видевши то господин Свезнање, заусти нешо да каже, али се зачу кључ у брави. Библиотекарка лаким кораком уђе у библиотеку, а књиге које су до тада сву пажњу биле обратиле на малу, чудну Сликовницу, поравнаше своје листове и вратише на своја места. Све је изгледало као да су непомичне и неме.

Само је мала Сликовница била у истом, полусавијеном положају у мрачном делу најниже полице у целом реду великих и високих полица. Библиотекарка приђе прозору, отвори га и пусти јутарњу свежину у просторију. Утом се огласи и школско звоно, а пред вратима се појави дечачић, са огромним ранцем на леђима.

– Добро јутро – ја бих да узмем неку књигу. Библиотекарка га погледа и насмеши му се – Коју књигу би ти желео? – Не знам, неку у којој има пуно слика – ја још не умем да читам најбоље, али волим да сам смишљам приче.

Библиотекарка истог трена приђе полици у самом углу, сагну се и са најниже полице узе малу Сликовницу. Када ју је предала дечаку у руке његово лице се озари, а папирно срце мале Сликовнице зашушта као на највећој олуји. Одједном, туга је нестала.

И док је дечак излазио из библиотеке, срећно носећи своју књигу, господин Свезнање махну оним преклопљеним уветом госпођи Бајци, срећан, готово заборавивши на љутњу и несавесног дечака који му је заврнуо ухо.

Госпођа Бајка му само махну, покушавајући да се не помера превише јер Успавана Лепотица тек треба да се пробуди. Све се чинило тако обично, а само су књиге криле велику тајну. Стрпљиво су чекале да је деца открију.

Драгомир Бурнаћ, наставник српског језика

НОВОГОДИШЊИ ЛИТЕРАРНО-ЛИКОВНИ БИБЛИОТЕЧКИ КОНКУРС

У школској библиотеци је 20. децембра одржан литерарно-ликовни конкурс на тему Новогодишња бајка. Учествовала су по два ученика из сваког разреда, један за литерарни и један за ликовни рад, с тим што су се по два ученика првих и других разреда такмичила само у ликовном кокурсу. Ученици су своје радове писали и цртали у библиотеци и за само 45 минута нацртали су и написали одличне радове.

Победници су освојили вредне награде у виду књиге, најлепши поклон пред распуст.

НАЈБОЉИ РАДОВИ У КАТЕГОРИЈИ ЛИТЕРАРНОГ РАДА:

Милица Митровић III-3 Вукашин Најдовски IV-5 Андреа Ратковић V-3 Марија Недељков VI-4 Андреа Радмиоловић VII-2 Миа Драшковић VIII-2

НАЈБОЉИ РАДОВИ У КАТЕГОРИЈИ ЛИКОВНОГ РАДА:

Невена Ковачевић I-3 Милена Милорадовић II-2 Лена Радосављевић III-4 Аница Маринковић IV-3 Милена Личина V-1 Коста Петроски VI-4 Ива Марић VII-1 Јана Ећимовић VIII-1

Невена Ковачевић I-3

Милена Милорадовић ll-2

Милена Личина V-1

Аница Маринковић IV-3

Лена Радосављевић III-4

Ива Марић VII-1

Јана Ећимовић VIII-1

Коста Петроски VI-4

Новогодишња чаролија

Некада давно постојао је један зли патуљак који се звао Пера. Сваке године уништавао је новогодишњу чаролију. Због њега, деца нису добијала поклоне. Једног олујног дана појавила се једна неустрашива девојчица под именом Ана. Тог Божића Ана је ухватила Перу и нашла је његово тајно скровиште. Веома се изненадила када је видела да то није обично скровиште, већ је била кула ограђена око радионице Деда Мраза. У том скровишту био је заробљен Деда Мраз. Ана је успела да се избори са патуљком Пером и ослободи Деда Мраза. Деда Мраз је решио да промени патуљка Перу. Пера је постао добар и сада је Деда Мразов помоћник. Свих наредних божића деца су почела редовно да добијају поклоне. Сви су имали срећан Божић до краја живота.

Милица Митровић III-3

Новогодишња бајка

Веома давно, на дан Нове године, догодио се један много чудан догађај. Два краљевића Милош и Марко кренули су у чудну авантуру. Обојица су имали десет година и желели су да се ишуњају из дворца. Када је Марко смислио план рекао је Милошу: „Прво ћемо рећи стражарима да се у дворцу нешто догодило у кухињи“. Милош се са тим сложио. Чим су наишли на стражаре Милош је казао: „Нешто се чудно дешава у кухињи, идите да видите“. Стражари су одмах отишли, а Милош и Марко су изашли из дворца. Претходне ноћи је нападало много снега, па им је било веома тешко да ходају. Тек што су стигли у шуму нешто су необично видели. У први мах су мислили да им се причињава, али је то створење опет протрчало испред њих. Потрчали су за њим и ухватили га. Био је то мали шумски вилењак. Покушао је да им се отме, говорећи да мора да однесе још материјала Деда Мразу за играчке. Ако не стигне на време, многа деца ће остати без поклона и биће тужна. На то су се Милош и Марко забринули и рекли су да ће му они помоћи. Вилењак им се захвалио и рекао: „Хајде да кренемо са радом, материјал ћемо ставити у Деда Мразове санке“. Вилењак је оборио једно дрво и уз помоћ краљевића га ставио у санке. Ирваси, а нарочито Рудолф црвеног носа, одмах су се полетели. Краљевићи су били опчињени изгледом земље са неба. Санке су се брзо кретале и када су стигле на Северни пол, дочекао их је Деда Мраз. Зачуђен, Деда Мраз је упитао шумског вилењака: „Кога си то довео?“ Краљевићи су се представили и рекли да су дошли да помогну око доставе поклона. Деда Мраза је та идеја одушевила, знао је колико има посла, а Нова година само што није наступила. У Деда Мразовој радионици вилењаци су вредно правили поклоне и увијали их у шарене папире. Веома брзо су поклони били у санкама. Достава је могла да крене и краљевићи су били највише узбуђени. Много поклона су поделили, док нису дошли до дворца. Када су били изнад највише куле, краљевићи су рекли: „Ми овде живимо!“ Деда Мраз се закашљао, приземљио санке и рекао краљевићима: „Узмите ваше поклоне и идите код родитеља“. Милош и Марко су се захвалили и поздравили са њим. Ушли су тихо у дворац, трудећи се да их нико не примети. Таман када су мислили да су успели, чула су се звона ирваса и стражари су се пробудили. Краљевићи су се уплашили и утрчали у своје одаје. Чекали су када ће их открити, али су били срећни.

Вукашин Најдовски IV-5

Побеђени Снешко Белић

Некада давно у далекој земљи живеле је породица ирваса. Били су веома добри, па их је цео град волео. Био је диван и леп дан. Све је било прекривено снегом и украшено новогодишњим украсима. Сви су нестрпљиво ишчекивали Деда Мраза са поклонима. Чекање се одужило, поклона није било. Помало разочарани, заспали су. Када су се пробудили, поклона није било и даље. Цела породица се веома зачудила. Најмлађи су били веома тужни. Изашли су напоље и веома су се изненадили, њихов град је био потпуно уништен. Били су јако збуњени и одлучни да открију ко прави неред по њиховом граду. Упутили су се ка тргу и тамо су угледали њиховог непријатеља. Био је то бесни Снешко Белић. Снешко их је угледао и почео да бежи, остављајући пахуље снега иза себе. Ирваси су га пратили и када су открили његово скровиште, било им је јасно зашто није било поклона. Видели су Деда Мраза заробљеног у кавезу. Покушали су да га избаве, али је било прекасно, Снешко Белић их је заробио и ставио у кавез са Деда Мразом. Били су сви јако уплашени. У једном моменту се најмлађа ћерка провукла кроз решетке, решена да ослободи заробљене. Изазвала је Снешка на борбу. Снешко се у почетку смејао, мислећи како ће лако победити малог ирваса, међутим, девојчици је у помоћ притекао Деда Мразов чаробни робот. Уз његову помоћ Снешко Белић је лако био поражен. Ослободили су заробљене ирвасе и Деда Мраза и одмах су се договорили да среде град. Ирваси су онда понудили Деда Мразу да повуку његове санке како би на време поделио све поклоне. Врло радо је пристао на то. Новогодишња чаролија није уништена.

Андреа Ратковић V-3

Новогодишња Јелка

Некада давно, у једној шуми недалеко од града, живела је једна јелка. Била је поприлично мала наспрам осталих које су биле у шуми, и то јој у почетку није сметало, све до тог дана Мала Јелка се радовала новогодишњим празницима. Стално је слушала њене блиске пријатеље врапце како јој причају о светлуцавим јелкама са сјајним звездама на врху који су виђали по кућама у граду. Мала Јелка је сањарила о томе како ће и њу украсити са свим дивним украсима. Коначно је дошао и тај дан, дан када ће Мала Јелка коначно осетити топлину лампица и тежину тих украса. Из града су долазили људи, спремни да ишчупају јелке са бусеном и однесу у град. Чули су се звукови одвајања земље од корена, а Мала Јелка је устрептано чекала да дођу и по њу, док су остале јелке полагали на снег. „Мислим да је то довољно за ову годину. Вратимо се у град“. Јелка је чула како је рекао један дрвосеча. „А шта ћемо да радимо са овим малишаном?“, упитао је други. „Само је остави ту, нико не би узео ту малу јелку“, рекао је то и кренули су назад за град. „Стварно ме нису понели!?“, рекла је разочарано Мала Јелка и бризнула у плач. Врапци су покушали да је орасположе, али никако нису успевали. Дани су пролазили, а Мала Јелка је још увек била тужна“. Можда су они људи били у праву, можда стварно нико не жели малу јелку попут мене“, говорила је Јелка. „Погледај ме само, толико сам мала, не би стала ни три украса на моје мале иглице“. Плакала је Мала Јелка. Дошло је и то вече када Деда Мраз иде од куће до куће и дели поклоне свој деци света. Мала Јелка је била још тужнија сада, никада неће видети видети Деда Мраза, а он неће ставити поклоне испод ње. Док је Деда Мраз летео изнад шуме зачуо је плач, помислио је да је можда неко дете и спустио је своје санке у шуму. Када је сишао са санки и пришао ближе, схватио је да то није дете. Сирота Мала Јелка плакала је сама у шуми. „Да ли је све у реду?“, упитао ју је Деда Мраз. Када га је видела, сузе су нестале са њеног лица и сада је уместо суза имала срећан и весео израз лица. „Деда Мразе, да ли си то стварно ти?“, упитала узбуђено Мала Јелка. „Да, то сам ја, а сада ми реци зашто плачеш“. „Нико ме не жели као јелку, Деда Мразе, сувише сам мала и млада“. „Не тугуј више, Мала Јелко, пођи са мном, имам решење“. Мала Јелка се сложила и кренула са Деда Мразом у његове санке. Дуго су се возили док нису стигли до једне мале куће на крају града. „Овде ти силазиш, Мала Јелко“, рекао је Деда Мраз и узео Јелку. Ушли су кроз димњак, а Деда Мраз је Јелку ставио поред камина. „Сачекај овде до сутра, веруј ми!“ Мала Јелка је веровала Деда Мразу и чекала је стрпљиво. Ујутро се Мала Јелка пропудила сва окићена украсима и сва светлуцава. У даљини је видела девојчицу са мајком, срећну и насмејану. „Мајко, жеља ми се остварила, добила сам најбољег пријатеља“. Мала Јелка није могла бити срећнија и веселија, ово јој је најбоља Нова година икада.

Марија Недељков VI-4

Нова година у 11 часовних зона

Био је то 31. децембар. Све куће су већ биле украшене, а јелке су већ биле окићене. Деца су се од раног јутра играла напољу, а одрасли су правили планове за новогодишњу забаву и путовања. Господин Петровић је био послован човек из Србије коме су каријера и посао били најважнији, а празницима није придавао велики значај. Због тога је одлучио да ће 31. децембар провести у својој канцеларији. Када је видео да се поноћ ближи, одлучио је да направи паузу и мало одмори. Тада је схватио да је направвио велику грешку. Кроз прозор своје канцеларије видео је срећне и насмејане људе како иду на прославу прославу Нове године. Осетио се усамљено и помислио је: „Кад бих бар имао неког са ким бих провео празнике“. Одједном га је ухватио умор и утонуо је у сан. Када се пробудио, схватио је да више није у својој канцеларији. Погледао је око себе и видео да се налази у некаквом возу. Тада је чуо глас кондуктера: „Добро вече, путници, добро дошли на путовање кроз 11 часовних зона!“ Када је то чуо, господин Петровић се избезумио. Схватио је да је воз већ кренуо, па је одлучио да истражи воз. Видео је да је у потпуности сам, па је одлучио да седне за сто у трпезарији воза. Сам воз био је црвене боје, а био је украшен златним новогодишњим декорацијама. По прозорима су биле пахуље, а са зидова су се спуштале пахуље које су сијале попут најсјајнијих звезда. Поново је чуо глас кондуктера: „Драги путници, управо пролазимо кроз другу часовну зону и стајемо на следећој станици. Тада су се врата воза отворила и ушао је један младић који живи у Немачкој. Када су се угледали, одмах су кренули да разговарају. Испоставило се да је тај младић један студент који је пао испит тога дана, те због тога није направио план за прославу Нове године. Отишао је у библиотеку да учи, где је и задремао. Пре него што му је клонула глава, помислио је: „Када бих бар имао неког са ким чу провести празнике“. Њих двојица су причали и причали, размишљајући како су уопште доспели ту. Одједном, поново се зачуо глас кондуктера: „Драги путници, управо пролазимо кроз трећу часовну зону и стајемо на следећој станици“. Врата су се поново отворила, а у воз је ушла једна бака. Опет су сви кренули да разговарају. Тој баки Гркињи је ово прва Нова година у животу коју чека сама. Има само сина и снаху који су се одселили и она је провела цео дан гледајући старе породичне слике. Време је пролазило, а воз је стајао на свакој станици, тј. у свакој часовној зони. Убрзо су им се придружо пекар, медицинска сестра, једна девојка, лекар, чистач улица, заставник из војске и један дека. Они су све време причали, а места за столом су се попуњавала. Иако су сви долазили из различитих крајева света, сви су имали једну заједничку ствар – сви су били усамљени и сви су пожелели да имају неког са ким ће провести празнике. Кондуктер је по последњи пут рекао: „Драги путници, пролазимо кроз једанаесту часовну зону и стајемо на следећој станици“. Сви су погледали ка вратима, ишчекујући која ће то последња особа ући. Изгледало је као да нико не улази. Тада су спустили поглед и видели два добра пријатеља; пса и мачку како улазе. Сви су се насмејали и наставили да разговарају. Причали су на неком универзалном језику, сви су се разумели. Схватили су да неће заувек бити заједно и покушали су да нађу начин да се некада не забораве. Тада су на столу угледали новогодишњу јелку на којој се налазило девет великих пахуља и две мале. Укупно једанаест. Свако је узео по једну, а псу и мачки су закачили пахуљице на огрлице. У тренутку када су сви имали пахуљу, одједном су се вратили тамо одакле су и дошли. Господин Петровић се вратио у своју канцеларију и погледао на сат – 00:01. На столу је стајала пахуља, а оно што је најбитније – испунила му се жеља и празник је провео у друштву људи.

Андреа Радмиоловић VII-2

Мала Маја и Деда Мраз

Било једном једно сироче по имену Маја. Мајини родитељи су настрадали у пожару када је Маја имала само две године. Од њихове смрти Маја је живела у сиротишту, док нису почеле да је усвајају породице и тако је Маја кренула из породице у породицу, али ни они ни она нису имали среће. Тек што би је усвојили, породица би тачно недељу дана након што би Маја дошла код њих, доживела неку несрећу. Због свега тога Маја је мислила да је проклета. Сваког 31. децембра пријатељи сиротишта су деци поклањали поклоне, али Мајин поклон би се увек негде изгубио. Маја је туговала, јер док би се друга деца играла новим играчкама и испробавала нову одећу, она је седела у ћошку и плакала. Како су је друга деца исмевала, Маја је овог пута решила да узме ствар у своје руке. Решила је да напише писмо Деда Мразу. Написала је да је сироче и како никад није добила поклон за Нову годину, нити је осетила новогодишњу чаролију. Замолила је Деда Мраза да јој донесе барбику или бар пар вунених чарапа. Ставила је писмо у црвену коверту, украсила га белим пахуљам и убацила у сандуче за пошту коју треба послати. Старија деца су јој се ругала, говорили су јој да је детињаста и да верује у бајке. Иако је дуго путовало, Мајино писмо је стигло до Деда Мраза. Када га је прочитао, искрено се заплакао. Одмах је рекао вилењацима да набаве најлепше поклоне, а он је одмах упрегао седам ирваса у санке. Кренули су на дуг пут по несигурном и леденом времену. Убрзо су стигли до сиротишта где је Маја живела. Управник није могао да верује шта види пред очима. Деда Мраз је одмах тражио да види малу Мају. Када су је довели, Маја је почела плакати од среће. Чинило се да ће се све овде завршити, али када су се Маји и Деда Мразу срели погледи, он је видео нешто што га је пренеразило. Тада је схватио зашто Мају прати несрећа кроз цео живот. Одмах је наредио вилењацима да позову вилу Божицу, јер је само она могла спасити Мају сигурне смрти. Мају је зачара зла вила, бацивши проклетство на њу, зато су њене очи црвено крваве. Вила Божица је дошла, носећи са собом врећу пуну чудних ствари. Села је поред Маје и почела да прича на неком древном језику, прскајући је све време рузмариновом водом. Маја је почела да кашље и испушта чудне звуке, све док се није срушила. Када се освестила, очи су јој биле природно плаве. Сви су се обрадовали, али у том тренутку, испред њих се појавио густ облак магле из кога је изашла зла вила иза које су стајали преплашени Мајини прави родитељи. Зла вила је била бесна због поништених чини, јер је она пре доста година била заљубљена у Мајиног оца, који јој није одговорио истим осећањима, па је она убила њега и његову жену, а Мају проклела. Вила Божица је замахнула чаробним штапићем и зла вила је нестала. Свих ових година њене моћи су много ослабиле. Маја је притрчала родитељима, грлили су се и плакали. Када су се окренули, Деда Мразове санке су биле високо на небу, само се чуо његов задовољан смех.

Миа Драшковић VIII-2

Плава звезда, децембар 2022. ☆

Разговарали смо са наставницом немачког језика Драганом Јовановић

Предрасуда је да је немачки језик тежак, треба бити упоран

Да ли је немачки језик тежак за учење и да ли га ученици могу функционално научити у основној школи?

Постоји предрасуда да је немачки тежак. То је заиста само уврежено мишљење, које има везе и са историјом. Али превасходно са тим да нисмо окружени немачким у нашем свакодневном животу. Са енглеским је друга прича; на енглеском су нам доступни цртани филмови, филмови, музика, рачунари, мобилни телефони; све што млади воле. Да би се неки језик, па и немачки, заиста научио и примењивао у комуникацији, школа није довољна. Ја дајем смернице, објашњавам, мотивишем, а ученици би требало да пробају да га користе у реалном животу, да слушају музику и гледају филмове на немачком. Интернет нам заиста отвара врата ка свим знањима.

Лако је радити са ученицима који воле предмет који предајемо, шта радити са онима који не воле да уче?

Наћи начин да и они заволе нааш предмет. ☺ Ученици не воле оно што не знају. Када им покажете пут до знања, начин да превазиђу потешкоће, онда радо уче и сами од себе. Проблем је заиста увек у томе што ученици, уствари, сви људи, после неког времена покушавања, а немања успеха, одустану и онда то не воле, јер се осећају лоше због незнања.

Које методе примењујеш како би ученици што лакше савладали граматику?

Дрил. Ипак је то немачки. ☺ Шалим се, наравно. Све, па и граматика, се најлакше усваја кроз практичне примере, а у случају граматике, то су неке реченице из живота. Најбоље је да их сам ученик смисли. То је онда трајна вредност.

Мислиш ли да ученици могу да „размишљају“ на немачком? Да ли променила нешто у наставном плану и програму?

Све је могуће. Мада је то мало теже после само 4 године учења. Ипак је за “сањање” на страном језику потребно више времена и већа изложеност језику. Ја се свакако трудим да ученицима објасним важност страних језика у свакодневном животу и колико су битни за њихов успех у будућности.

План за учење немачког језика? Како?

План је једноставан “Übung macht den Meister“ одн. „Repetitio est mater studiorum“. Без понављања нема ни успеха у учењу. Мора се редовно учити и идеално би било да се научено у школи примени уживоту.

Плава звезда, децембар 2022. ☆

ИЗ ЛИКОВНЕ РАДИОНИЦЕ НАСТАВНИЦЕ СНЕЖАНЕ КНЕЖЕВИЋ

Ученици 7-4 у октобру су се бавили приказивањем простора у ликовним радовима, а један од начина била је линеарна перспектива. Одабрали су необичан угао посматрања. Замислили су да се налазе у неком великом граду, стоје на улици и посматрају небодере око себе. Уједно су обновили и оно што су научили у шестом разреду, па су се бавили тоновима и топлим и хладним бојама. Измаштали су ове необичне грађевине и урадили врло успешне радове.

Плава звезда, децембар 2022. ☆

СПОРТИСТИ НАШЕ ШКОЛЕ ТРАДИЦИОНАКНО НИЖУ УСПЕХЕ

Извештава наставник физилког васпитања Драган Јовановић
ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ У СТРЕЉАШТВУ

У стрељани СД „Панчево 1813“, 12. октобра 2022. године, одржано је oпштинско такмичење у стрељаштву за ученике и ученице основних и средњих школа. Учешће су узели ученици из 5 основних и 5 средњих школа. Појединачни и екипни победници стекли су право учешћа на окружном нивоу такмичења које ће се одржати у Панчеву 26. 10. 2022. године.

Екипне победнице: ученице ОШ „Мирослав Антић“:
Вања Бојовић 6-2
Петра Ђујић 6-2
Марија Ђујић 4-3
Појединачно:
Вања Бојовић 6-2 II место
Петра Ђујић 6-2 III место

ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ У СТОНОМ ТЕНИСУ

У Економско-трговинској школи „Паја Маргановић“ у Панчеву, 18. 10. 2022. године одржано је општинско такмичење у стоном тенису за ученике и ученице основних и средњих школа. Екипно треће место освојиле су девојчице ОШ „Мирослав Антић Мика“: Тара Рикановић 8-4, Ксенија Крсмановић 6-3 и Искра Рајшић 6-3.

ОПШТИНСКО   ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА У ОДБОЈЦИ

У периоду од 7. до 15. децембра 2022. године одржано је школско општинско такмичење у одбојци за ученике основних школа. Утакмице су одигране по групама у ОШ „Мирослав Антић Мика “ и ОШ „Вук Караџић“ у Старчеву. Победници група били су   ОШ „Мирослав Антић Мика “ и ОШ „Вук Караџић“. Финални турнир одржан је ОШ „Мирослав Антић Мика“. Победник финалног турнира је ОШ „Вук Караџић“ из Старчева. Пласман општинског првенства у конкуренцији ученика основних школа:
1. ОШ „Вук Караџић“, Старчево

2.ОШ „Мирослав Антић Мика“, Панчево

НАЈБОЉИ СПОРТСКИ ПЕДАГОГ ЗА 2022.

Дана 23. децембра на свечаности у Културном центру у Панчеву додељене су награде Спортског савеза најбољим спортистима и педагозима за 2022. годину, а сама манифестација има дугу традицију четири деценије. Поносно истичемо да је за најбољег спортског педагога за 2022. годину, проглашен наставник физичке културе наше школе Драган Радосављевић. Наставнику и колеги Драгану честитамо на престижној награди за предан и посвећен рад!

Плава звезда, децембар 2022. ☆

И ОВЕ ГОДИНЕ ХУМАНОСТ НАМ ЈЕ НА ПРВОМ МЕСТУ

БОЖИЋНИ БАЗАР

У периоду божићног поста са циљем утврђивања у најбитнијој врлини - милосрђу, и ове школске године организован је Хуманитарни божићни базар у холу наше школе. Базар су организовали ученици веронауке и њихова вероучитељица Снежане Здравковић. У овој хуманитарној акцији активно учешће узели су извиђачи, наставник техничког Јован Јованов који је са ученицима израдио украсе, као и наша школска библиотека. Наравно, велика захвалност ученицима, директорки, наставницима, учитељима, и теткицама који су свој допринос дали куповином рукотворина које су биле изложене. Прикупљени новац биће утрошен на куповину потребитих ствари за наше школске другаре којима је помоћ потребна.

На Божићном базару учествовали су и представници Удружења "На пола пута" који су посетиоцима понудили своје рукотворине.

Плава звезда, децембар 2022. ☆

МНОГО ЈЕ ЛЕПШЕ КАД СЕ УМЕЋЕ И КРЕАТИВНОСТ УДРУЖЕ

У одељењу II-2 одржана је радионица украшавања новогодишњих медењака. Деца су вредно, креативно украсила поклоне за своју породицу. Све ово не би било реализовано, да нам није наша вредна мама Санела Вујиновић припремила медењаке и донела све за украшавање истих, наглашава учитељица Госпава Илић.