ПЛАВА ЗВЕЗДА, БР. 1, ЈАНУАР 2022 ☆

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                         страна 1

У овом броју између осталог прочитајте: 

 

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ВРЕМЕ КОРОНЕ 

О СПОРТСКИМ УСПЕСИМА НАШИХ УЧЕНИКА ПРОЧИТАЈТЕ У ИНТЕРВЈУУ СА НАСТАВНИКОМ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА, ДРАГАНОМ ЈОВАНОВИЋЕМ.

Књижевник Немања Ротар о свом ујаку Мики Антићу 

УЧИМО ЛИ ЗА ОЦЕНУ ИЛИ ЗБОГ ЗНАЊА!?

• ЛЕКЦИЈА О КОРОНИ - наставник биологије Зоран Миловановић
• САВЕТИ ПЕДАГОГА КАКО ЛАКШЕ И БОЉЕ УЧИТИ 
• ЖАРГОН - ДА ЛИ СЕ ЗАПРАВО РАЗУМЕМО?
  

• ЕКОЛОШКО ЋОШЕ 
• ПРЕПОРУКЕ ЗА ЧИТАЊЕ 
• И НАСТАВНИЦИ УМЕЈУ ДА СТВАРАЈУ МУЗИКУ 
• НОВА ВЕСТ!!! НА ПОСЛЕДЊОЈ СТРАНИ ПОГЛЕДАЈТЕ ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ШКОЛСКЕ СЛАВЕ И СЕЧЕЊЕ СЛАВСКОГ КОЛАЧА

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                         страна 2

ИНТЕРВЈУ СА ДРАГАНОМ КРСТИЋ, ДИРЕКТОРКОМ ШКОЛЕ

ПАНДЕМИЈА НАС НИЈЕ СПРЕЧИЛА ДА И ДАЉЕ БУДЕМО ЈЕДНАКО ДОБРИ

Директорка је у разговору сам нашом редакцијом истакла да услови пандемије  нису много утицали на квалитет рада школе и да су сви дали свој максимум да настава тече несметано и у специфичним условима. Посебно је срећна што ће  „Плава звезда“ поново засисијати.

Шта бисте на почетку другог полугодишта поручили ученицима, колегама и свим запосленим у школи?

  На почетку свим ученицима, колегама и школском особљу желим срећну школску славу, Светог Саву. Да у духу светосавља, здрави и истрајни дочекамо крај школске године.

Друго полугодиште смо започели, нажалост, као и школску годину, у условима пандемије. Првенствено поручујем свима да буду здрави, одговорни и да свако у свом делу посла ради посвећено и савесно, као што и јесте до сада. Када је тешко, човек некако највише да од себе. Верујем и у вас ученике, као и у своје колеге.

Сведоци смо пандемије која нас је задесила на глобалном нивоу. Да ли је тешко бити на челу школе у овим специфичним условима?

  Тешко јесте, јер одговорност је првенствено на мени, иако прва међу једнакима, важне одлуке у датом тренутку доносим ја  и то најчешће није ни лако ни једноставно. Међутим, када колектив сарађује као тим, све потешкоће се превазилазе. Како су наставници први на удару и у контакту са ученицима, заражавање вирусум их не мимоилази. Деси се да је данас све у реду, а већ сутра по неколико наставника одсуствује због болести и онда треба направити реорганизацију да би настава несметано функционисала. Ми смо велика школа, са великим бројем и ђака и наставника, није увек лако све исконтролисати јер се неке ситуације дешавају неочекивано, али када постоји добра воља и кооперативност, све се лакше превазилази. Мени је првенствено важно да настава тече квалитетно и да ученици на трпе, али и да се поштују све прописане мере, како бисмо што више сачували здравље. Заједничким залагањем то постижемо најбоље што можемо у датој ситуацији.

Шта бисте истакли као највеће потешкоће у раду у време пандемије?

Потешкоћа има, неке се лакше, а неке теже превазилазе. Када је кренула пандемија вируса ковид највећу потешкоћу је представљала онлајн настава и сва техничка умећа која су била потребна да би се ученицима пружила најбоља могућност да прате наставу и савладају градиво. Иако повод није био ни мало повољан, ипак из свега тога је проистекло и нешто добро, а то је дигитално описмењавање свих наставника и овладавање техникама за несметану реализацију наставе на даљину. Сада то већ није потешкоћа и сви се много лакше сналазе, што је свакако за похвалу.

  Иако су услови рада специфични, ученици су од почетка школске године низали успехе на неким такмичењима. Колико сте задовољни досадашњим резултатима и шта очекујете до краја године?

Одржана су такмичења из различитих спортских дисциплина и такмичење из математике на школском и општинском нивоу. Резултати су веома добри и ја не очекујем ништа мање добре резултате ни до краја школске године, уколико епидемиолошка ситуција дозволи да се такмичења одрже. Оно што сигурно знам да сви наставници, као и ученици, предано раде и припремају се за такмичења. Ако се и догоди да неко такмичење буде отказано, стечено знање на припремама ће бити од користи.

Да ли бисте нешто посебно истакли, а важно је за успешно функционисање школе?

  Важно је да и даље будемо једнако савесни, одговорни и посвећени свом послу. Како наставници, тако и ученици. Школу чине те две руке једног тела и ни једна не може без друге. Уверена сам да ћемо сви, као и до сада, дати најбоље од себе како бисмо школску годину успешно привели крају.

Покренута је новинарска секција, покрећемо интернет блог „Плава звезда“. Какве су Ваше импресије и очекивања? Можемо ли рачунати на Вашу помоћ и подршку?

Изузетно сам срећна и поносна што ће поново, након више од десет година, „Плава зведа“ поново засијати пуним сјајем. Иако ће школски часопис сада, бар за почетак, имати другачији облик и бити доступан у форми блога, радујем се што ће наша школа, поред школског сајта моћи и на овај начин да представи свој рад и достигнућа. На моју подршку и помоћ можете рачунати у сваком тренутку, врло сам рада и вољна да вам помогнем у реализацији ваших идеја. Желим вам пуно среће и пуно прегледа приликом објављивања првог броја.

 

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                         страна 3

Свети Сава – Светионик српске земље

Поводом школске славе Светог Саве, ученици веронауке су и ове године припремили пригодан програм под називом Свети Сава  –  Светионик српске земље, који ће моћи да погледају сви ученици на сајту наше школе. Игроказом су ученици  на креативан начин приближили спознају и значај Савиног личног живота као и његове лозе Немањића за  српску државу. Игроказ је заједно са ученицима припремила вероучитељица Снежана Здравковић. Сечење славског колача и молитву обавиће протонамесник и вероучитељ Владимир Петковић.

Припремили: Огњен Гверо и Никола Митић

Растко Немањић – између монаха и дипломате

  Са 15 година на управу је добио териториjу Захумља. Године 1192.  побегао је на Свету Гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона и добија монашко име Сава.

У Свету Гору Растко је отишао већ писмен и упознат са делима ранохришћанске, византијске и старословенске књижевности. Његова заокупљеност књигом коју истичу биографи свакако није опште место житија. На основу дела које је оставио закључује се да је поред јеванђеља, апостола и паримејника и нарочито псалтира читао и прологе и патерике, Лествицу Јована Лествичника, беседе рановизантијских црквених отаца (посебно Јована Златоустог) као и поједина дела црквеноправне литературе.

Сава је 1198. године подигао манастир Хиландар заједно са својим оцем Симеоном. Манастир Хиландар је први српски манастир на Светој Гори. Грађански рат у Србији 1202. године  вођен је између Савине брће, Вукана и Стефана. Рат се завршио тако што је Сава помирио браћу над моштима Светог Симеона, њиховог оца. Године 1219. Растко је, тада већ замонашен, убедио васељенског патријарха и никејског цара да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. Васељенски патријарх Манојло I Цариградски у Никеји је именовао Саву за првог архиепископа Србије. Сава је остао архиепископ све до 1233. године, да би га тада заменио његов ученик Арсеније. Године 1221. Сава је сазвао државно-цркврни сабор у Жичи и крунисао свог брата Стефана Првовенчаног. Тим крунисањем Стефан Првовенчани постаје први српски краљ. Угарски краљ Андрија, са великом војском је кренуо на Србију. Сава оде к њему да га одговори од рата, а краљ му рече: "Кад си светитељ, учини какво чудо, па ћу ти поверовати и послушати". Сава се помоли Богу, те усред најжешће летње врућине паде крупан град, од којег и угарска војска настрада; и краљ видевши то чудо, врати се натраг. Растко Немањић односно Сава умро је 27. јануара на бугарском двору у Трнову на повратку са ходочашћа године 12. јануара 1236. године по јулијанском календару, односно 27. јануара по грегоријанском. Овај датум се прославља као школска слава због великог утицаја на образовање у Србији. Због великог утицаја на ширење православља у Србији, правосавље се с правом назива и светосавље.

Када је дошао до седамнаесте године узраста свога, родитељи његови стадоше размишљати да га по закону ожене. А богодани божаствени младић увек је у молитви тражио како и на који начин да побегне од света и од свега да се ослободи ради Бога. (…) [Једног дана] дођоше к његовим родитељима неки иноци из Свете горе Атона, да приме потребну помоћ свом сиромаштву. А деси се да је један од њих био родом Рус. Божанствени младић сакривши овога насамо, испитиваше га о Светој гори, пошто га је најпре утврдио заветом да неће ником открити његову тајну. А овај му исприча све по поретку пустињачком (…) А младићу док слушаше о иночком животу и усрдности за Бога и њиховим добрим занимањима, извори суза изливаху се као река из очију његових.

Одломак из дела Житије Св. Саве од Теодосија

Свети Сава као књижевник

Свети Сава сматра се за зачетника осамостаљене српске књижевности. Однос Светог Саве према књизи и књижевном стваралаштву може да се види и у његовим манастирским типицима где је читању књига и библиотеци дато важно место. Прва Савина дела су по својој природи црквеноправна, некњижевна (Карејски и Хиландарски типик). Књижевних елемената у себи има Савино писмо игуману Спиродину, које је једино сачувано Савино писмо, послато са једног од Савиних путовања у Свету земљу .

Књижевни дар Сава је показао тек у својим житијним и песничким делима. У Хиландарском типику налази се кратко житије светог Симеона које описује само његов долазак у Свету Гору и сажето казивање о његовој смрти. Развијено житије Сава пише тек у уводу Студеничког типика (1208). Опширно Житије светог Симеона писано је као ктиторско житије оснивача Студенице по свим правилима овога жанра. Усредсређено је на Симеонов монашки лик и стварни биографски подаци су подређени наглашеној идеји о одрицању. У житију нема високопарне реторике и препознаје се казивање блиског сведока. У генези овог житија значајну улогу је одиграо уводни део Хиландарске повеље Стефана Немањића. Своје књижевно стваралаштво Сава је наставио пишући Службу светом Симеону у којој наставља излагање главних идеја изнетих у Симеоновом житију. Књижевни извор и узор овог дела била је минејска Служба светом Симеону Ступнику. По Доментијану Сава је службу саставио у Хиландару 1200. године. Она означава почетак српског песништва и низa текстова којима је успостављан култ светородне династије Немањића.

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                                  страна 4

Књижевник Немања Ротар о свом ујаку Мики Антићу

Антићев поетски успон од маховине ка звездама

     Постоје људи који немају једну биографију јер нису живели само један живот. Постоје уметници чија дела изнова тумачена стварају сваки пут нови мит о ономе ко их је сачинио. Постоје неухватљиви духови које ниједна мрежа података не може заувек зауставити и онеспособити да се не распрсну у нешто ново, посве другачије. Постоје песници попут Мирослава Мике Антића који су рођени на некој далекој звезди и чије овоземаљско бивство јесте трептај космоса и шаљиви миг кловна, нестварно рождество које није могуће захватити једним потезом пера.  Стога, сваки разговор о разбарушеном и боемски распеваном поети Војводине треба почети на начин као што то раде приповедачи бајки у Закавказју: „Био једном, а можда и није био“. Ти сада веруј ако хоћеш, али и не мораш. Мика је био баш тако нестваран и неухватљив за живота. Његова неукротива песничка снага издубила је пролазе ка најудаљенијим пределима васионе, следећи, вазда, онај Kостићев стих: „ Звездама ћемо променит путе“.

Дакле, један Мирослав Мика Антић је рођен у селу Мокрин на северу Баната, далеке 1932. године и можда је баш то прави аутор „Плавог чуперка“, „Гаравог сокака“ и „Мита о птици“ или је то, ипак, онај „невероватан гад“ описан у песми „Ин мемориам“ који је прогонио, а потом и упропастио песника, журећи да пре њега легне у гробницу, окићен ловорикама. Неки извори наводе да је учио основну школу у родном селу, потом гимназију у Kикинди и Панчеву. Студирао је у Београду славистику, али услед превелике заљубљености у птице и летове није остао тој науци веран до краја. Извесни Мокринчани тврде да му се мајка звала Меланија, последњи изданак древне породице Јовановић, која своје корене вуче све до Великих сеоба Србаља под Чарнојевићем, а отац Ненко, учитељ из Босилеграда, који је жарко желео да буде Србин, а по свему судећи био Бугарин. Сам песник је у неколико наврата писао „да је био најгори ђак јер ни свој живот није могао да научи.“ А радио је свашта. Био је зидарски помоћник, физички радник у пивари, кубикаш на пристаништу, морнар, позоришни и филмски режисер, сликар, новинар, бавио се водоводом и канализацијом, водио телевизијске емисије, био конферансије. 

     

      За своје 54 године Антић је проживео барем три живота и увек је говорио да кад умре нико не треба да га оплакује већ сви треба да му завиде, премда није живео лагодно и једноставно.   Он никада није могао да се уклопи у грађански миље, већ је увек ишао против струје. Често ни сам не знајући који га дуси гоне на побуну, нити против чега заиста војује. Био му је важан отпор, промена изненађење, суровост где се очекивала благост, извињење где се тражио сукоб. Песник сам каже: „Зато и стојим насред шора којим пролазе сви, редом. Никога се не плашим. Све се

мимоилазе са мном“. 

       У књижевности се први пут огласио са свега шеснаест година, објавивши песму „Мајка“ у часопису „Младост“  1948. године. Ускоро објављује прву збирку песама „Испричано за пролећа“ чији је рецензент Оскар Давичо. Све остало што је уследило постало је легенда. Толико нестварна колико и песник беше за свог живота. Његова култна књига за младе „Плави чуперак“ (прво издање 1965. године) је у нашој  књижевности непревазиђена по броју издања у кратком временском периоду (30 година). Чак 50 само за песникова живота од укупно 66.

     Kао дугогодишњи новинар „Дневника“ обраћао се читаоцима „Обично петком“. Уређивао је часописе „Пионир“, „Ритам“ и „Невен“, као и едицију „Прва књига“ Матице српске. 

     Режирао је велики број краткометражних и два целовечерња филма („Свети песак“ 1968 и „Доручак са ђаволом“ 1971) који су се због своје изразите критичности према идеологији владајуће партије нашли у „бункеру“.  НАСТАВИЋЕ СЕ...

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                                страна 5

Припремили: Огњен Мирча и Ђорђе Илић

 

ОЦЕНА ИЛИ ЗНАЊЕ

Велики број ученика учи већину предмета само због оцене, а не због знања. Разлог томе је то што их не занима та област или   одређено градиво. Ученици углавном не знају како да уче и најчешћи начин учења је „учење напамет“ где се градиво памти да би се репродуковало и већ кроз неколико дана заборавило.

ЗАШТО ЈЕ ТО ТАКО?

Можда зато што наставници питају само наслове лекција и то је одличан начин да ученици испричају све што знају, тј. оно што су научили напамет.

Сваким преласком у други разред лекције су све обимније и теже за учење напамет, па се дешава да већина ученика одсустане брзо од учења јер је „смор, досадно и напорно“. То доводи до лоших оцена, а онда се у то укључују родитељи, који по правилу углавном више верују деци, а деца криве наставнике.

Често се дешава да родитељи имају сукоб са наставником због оцене. Једначина је јасно постављена: ДЕТЕ ЈЕ УЧИЛО à РОДИТЕЉ ЗНА ДА ДЕТЕ ЗНА  à ДЕТЕ БАШ НИЈЕ СИГУРНО ДА ЛИ И КОЛИКО ЗНА à У ШКОЛИ СЕ ПО ПРАВИЛУ ЗБУНИ à СЛАБА ОЦЕНА = КРИВ ЈЕ НАСТАВНИК!

  ГДЕ ЈЕ ЗАПРАВО ИСТИНА?

Већину предмета највећи број ученика учи само због оцене, док о дугорочном знању и не размишља. Проблем настаје  када се сукобе так авученик, које мислим да је неки предмет непотребан и мање важан и наставник који мисли да је његов предмет веома важан и неизбежан. Опет је једначина јасна: НЕЗАИНТЕРЕСОВАН УЧЕНИК à НАСТАВНИК КОЈИ НЕ ОДСТУПА ОД СВОЈИХ ПРАВИЛА = ЛОША ОЦЕНА!

Ученици умеју и да слажу, како би окривили наставника и његове различите критеријуме приликом оцењивања.

  ШТА ЈЕ РЕШЕЊЕ?

Боља мотивација ученика и другачији приступ наставника. Када се то постигне, више ће се учити због знања, а мање због саме оцене. На крају, није битно шта је на папиру, већ шта је у глави.

  АНКЕТА СПРОВЕДЕНА МЕЂУ УЧЕНИЦИМА ОД V ДО VIII РАЗРЕДА

  ДА ЛИ УЧИШ ЗБОГ ЗНАЊА ИЛИ САМО ЗБОГ ОЦЕНЕ?

5. разред:

• Учим због оцене.
• Ја учим само за оцену.
• Учим због оцене.
• Учим због оцене. Научим све за тај час, а сутра све заборавим.
• Учим због знања.

6. разред:

• Учим због знања.
• Учим због оцене и због знања да бих могао да упишем средњу школу.
• Учим због знања јер ће ми требати у будућности.
• Учим због знања, оцена не значи ништа у будућности, а знање остаје за цео живот.

7. разред:

• Учим због знања.
• Учим због оцене, да ме не смарају код куће.
• Математику учим због оцене.
• Све предмете учим ради знања, ради себе, да би ми користило.
• Учим због добрих оцена јер ће ми користи за упис средње школе и ако будем имала добре оцене, добићу пса.
• Ја учим зато што желим да знам нешто, јер ако то не урадим нећу бити ништа у животу.

  8. разред:

• Мислим да би требало подједнако. Учим за оцену за оно што знам да ми неће требати за средњу школу и у даљем животу.
• До осмог разреда сам учила само за оцену, а онда сам се заинтересовала за одређене предмете и почела да учим због себе.
• Учим за оцену.
• Ја учим и због себе и због оцене. Разлог је тај што мислим да ако учим за себе и знам онолико колико је потребно, добићу и добре оцене.
• Учим због знања, јер ми оцене после ове године неће значити ништа, а знање остаје за цео живот.
• Због оцене. Кога брига за знање.
• Због знања, требаће ми за даљи живот.
• Учим и због знања и због оцене да бих могао да упишем средњу школу.
• Учим због знања.

  Добили смо и један занимљив одговор на постављено питање, пренећемо га у целости и   аутора потписати као пример који треба следити.

  Мислим да је образовање јако важно и да је данас неопходно за сваког човека који жели да буде успешан. Улагати у себе и образовати се је најисплативија инвестиција и нешто што нам нико не може узети. Доприноси развоју наше спознаје о себи, нашем карактеру, личности и интелекталном развоју. Истражујући и читајући отварају нам се нови видици који нам дочаравају лепоте света. Учим и образујем се првенствено због себе, а додатно самопоуздање и ветар у леђа ми даје и добра оцена у школи, иако та оцена није разлог због којег учим и трудим се да остварим своје циљеве.

Емилија Чогурић, 7-1

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                                страна 6

Саветује: педагог Радмила Kишић Новаковић

Kако повећати мотивацију за учење?

Ево неких препорука за вас:

• донеси одлуку да ћеш учити
• весели се кад нешто научиш или положиш (и прослави то с друштвом)
•  сваки напредак пропрати позитивним мислима (и мали напредак је напредак)
•  тражи занимљивости у градиву (оне увек постоје)
• награди се кад оствариш план (изласком)
• треба наградити и упорност у учењу (другом приликом ћеш научити брже и боље)
• нису сви други паметнији од тебе, већ боље организовани и имају боље навике и методе учења и сналажења.

Шта не треба чинити у учењу?

• сети се на време да постоје провере учења и то свакодневне (оне тебе вребају и кад ти не мислиш о њима) 
• не постављај себи превелике дневне захтеве и неоствариве циљеве  не прекидај учење чим нешто не разумеш (мозгај или неког питај, то                                                                              није срамота)  
• не буди малодушан/на због тежине градива или заборављања (све се може научити и сви  заборављају)
• не брзај само напред у градиву (ниште без активног понављања)
• не одустај од учења због забаве или других послова (најпре учење, па онда награда)
• не ослањај се правише на туђе белешке (оне су најчешће успутни продукт туђег учења)
• не веруј својим друговима и другарима да врло мало уче (сви се волимо хвалити! Хвали се и ти!)
• не одбијај помоћ и савете!

  Ометајући фактори током учења су:

• Одуговлачење                            
  
• Телефонски позиви
• Ненајављени гости
• Сањарење
• Опуштање

Ове ометајуће факторе могуће је превазићи добрим планом дневних активности, и учењем на радном месту.

  Шта је још важно?

• На часовима треба да се добро слуша, било да наставник предаје или испитује. Све време у школи, а то је често и 6-7 часова. То време треба искористити да се што више сазна и запамти, па ће код куће бити потребно мање времена за учење.
• Уколико је лекција дугачка и тешка, добро је да се подели у смисаоне целине и учи део по део.
• Обавезно треба разјаснити све термине и чињенице и никако не учити напамет оно што  се не разуме.
• Ако градиво садржи велики број података које треба запамтити, учење треба распоредити на више дана и учити више пута у току дана
• Током учења, понављања или систематизације градива да би се увидела структура већих целина, веома корисно је израдити „мапе ума“.

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                                страна 7

Разговор водио: Мирослав Дурковић

ИНТЕРВЈУ СА ДРАГАНОМ ЈОВАНОВИЋЕМ, НАСТАВНИКОМ ФИЗИЧКОГ  ВАСПИТАЊА

  БАВЕЋИ СЕ СПОРТОМ ЧУВАТЕ И ФИЗИЧКО И МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ

У разговору са наставником физичог васпитања Драганом Јовановићем,  сазнали смо колико се наши ученици заправо баве спортом, али и ко је био његов спортски узор док је био ученик и шта је поручио ученицима наше школе. 

Атлетски крос у школи

Као наставнику, колико Вам је важно да се ученици такмиче у спортским дисциплинама и који су спортови најзаступљенији у нашој школи?

  Јако је битно да ученици учествују на такмичењима јер то подстиче како њихов физички, тако и ментални развој. Ми као школа учествујемо у скоро свим спортовима, почев од колективних спортова као што су кошарка, одбојка, рукомет, фудбал; затим   су ту пливање, атлетика, стрељаштво, стони тенис. Што показује да се наши ученици такмиче готово у свим спортова који су заступљени у школи.

  На који начин бирате ученике који иду на такмичење?

С обзиром да нисам једини наставник физичког васпитања, већ су ту још двојица мојих колега, ученике за такмичења бирам у договору са њима, а зависи све од узраста ученика и њихове спремности и љубави према одређеном спорту. На основу тога правимо екипе и пријављујемо такмичења. Суштина је да ученик воли спорт у којем ће се такмичити и да је спреман да вредно тренира.

Колико физичко образовање утиче на васпитање и понашање ученика?

Мишљења сам да утиче на васпитање и свеобухватно понашање ученика, како у школи, тако и изван ње. Некада је то било веома изражено. Данас је то мало другачије, ученици не слушају увек и једнако, своје наставнике, односно тренере, ако конкретно говоримо о физичком образовању, што се на крају испостави као неповољно за њих, нарочито ако желе да се баве одређеним спортом и када заврше основну школу. Спорет је рад, ред и дисциплина, а то је и живот уопште. Ако нема тога, често се дешавају испади који не би требало да постоје. Трудим се да то превазиђемо и сваком ученику покажем колико је физичко образовање и васпитање важно приликом формирања њихове личности и одрастања.

Какав је успех наше школе у спорту?

Јако добар, уствари одличан. Имамо сјајне резултате, што потврђују и ово пехари око нас. Било смо и најбоља школа у целој Србији што се тиче школских такмичења, а што се тиче саме Општине Панчево ту смо увек доминантни и увек први. Надам се да ће залагањем самих ученика, а и нас наставника, тако бити и у будуће.

Да ли је одржано неко такмичење у овој школској 2021/22. години и какви су резултати?

Да, одржана су такмичења из стоног тениса на коме смо у категорији девојчица освојили екипно прво место, а и појединачно смо имали добре резултате где смо освојили прва три места. Затим, одржано је такмичење у стрељаштву где смо освојили прво место на Општинском такмичењу и прво место на Окружном такмичењу. У пливању смо, такође, били врло успешни; освојили смо 13 медаља, а од тога се петоро ученика пласирало на Републичко такмичење, док смо у кошарци били трећи. Све ово потврђује да су резултати за сада одлични и надамо се да ће се та пракса и наставити.

  Да ли ученици радије учествују у екипним или индивидуалним спортовима?

По мом мишењу нема неке посебне разлике, ученици учествују у скоро свим спортовима, а у зависности од њихових квалитета и спремности зависи где ће се боље показати. Мислим да су подједнако заступљени и колективни и појединачни спортови.

  Да ли бисте неког ученика посебно издвојили као будућег спортског шампиона?

Тешко питање, има много квалитетних, посвећених и добрих спортиста,  мада  могу да издвојим једну ученицу. То је Дуња Стојев, ученица VIII-3 разреда, која је мој фаворит.

  Како сте одлучили да се бавите педагошким радом и да предајете у школи? Јесте ли имали спортског узора и да ли сте маштали о спортској каријери?

Када сам кренуо у средњу школу нисам мислио да ћу бити наставник физичког, али пошто сам цео живот у спорту, ваљда је то био природан след. Мада, тек у трећој години средње школе  сам преломио да ћу уписати факултет за спорт и бавити се касније педагошким радом. Тренирао сам фудбал и рукомет као мали, фудбал сам играо скоро 20 година. Нисам имао неког посебног спортског узора, али ето издвојио бих аргентинског фудбалера Марадону као неког које био врло популаран у време када сам ја био школарац. Било ми је важно да сам добар у том што тренирам и играм, а о некој посебној спортској каријери нисам никада посебно размишљао.

Сматрате ли да се ученици и омладина данас довољно баве спортом и колико их у томе спутава интернет ера којој смо сви сведоци? Јесу ли млади данас отуђени?

Да није физичког васпитања као предмета у школи, неки ученици не би ни потрчали. Сматрам да су појава модерних телефона и друштвених мрежа допринели томе да се омладина све мање бави спортом и физичком активношћу уопште, а из тога онда произилази и отуђеност, за коју си ме питао. Неретко видим ученике на великом одмору који седе једни поред других и дописују се мобилним телефонима или претражују по интернету, а све мање разговарају, играју се и друже. Ако већ није, убрзо ће то постати озбиљан друштвени проблем.

Ваша порука ученицима за крај овог разговора?

Првенствено да се више друже, да разговарају, да се играју и да се баве спортом. Све ово ће допринети да се боље разумеју и упознају, јер сви комфликти и несугласице произилазе из тога што се не познајете и што мало знате једни од другима, а онда ту нема разумевања и толеранције. Бавећи се спортом, бићете здрави и физички и ментално, а то је основ свега. Дакле, играјте се, дружите се и разговарајте.

 

  Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                                           страна 8

ЗОРАН МИЛОВАНОВИЋ, НАСТАВНИК БИОЛОГИЈЕ О ВИРУСУ КОРОНА

               ЛЕКЦИЈА О КОРОНИ

  Корона је општеприхваћен израз који се одомаћио у нашем језику, међутим, ради се о следећем:

- САРС-КОВ-2 је вирус из породице корона вируса који имају много шиљака па подсећају на круну, по чему су и добили име. 

-КОВИД-19 је болест коју изазивају ови вируси (корона вирус + Д à ознака за болест и 19 (2019) година када се болест први пут појавила.)

Често се чује и назив „нови корона вирус“ из разлога што заиста јесте нов, како за научнике, тако и за људске ћелије, човеков организам и његов имуни систем.

За два милиона година, колико се процењује старост људске врсте, нисмо имали прилике да се сретнемо са овим вирусом. Због тога наше тело није успело да изгради механизме за борбу против ове инфекције, те из тог разлога нису постојале ни вакцине ни лекови.

Врх сваког шиљка, овог вируса, подсећа на неку корисну супстанцу. То превари ћелијску мембрану, која одређује које ће супстанце ући у ћелије, а које из ње могу да изађу, и она дозволи да вирус уђе у ћелију. Тако долази до заражавања вирусом.

 

ПРВИ СИМПТОМИ 

Овај вирус прво напада горње дисајне путеве: уста, ждрело, носну дупљу, а затим се спушта на плућа. Међутим, може напасти и друге органе.

Када уђе у ћелију, вирус преузима контролу над процесима у ћелији. Уместо да ствара супстанце које су њој потребне, ћелија ствара копије вируса. То се дешава све док ћелија не умре.

Овај вирус се најчешће преноси аеросолом, тј. кад причамо, кашљемо, кијамо, певамо; из наших уста и носа излази мноштво ситних капи, које су углавном лаке и невидљиве. Ако је особа заражена вирусом САРС-КОВ-2 са овим капљицама лети и огроман број вируса и свака присутна особа може да их удахне и тако се зарази.

Вирус се може пренети и контактом са зараженом особом или преко површине на коју је вирус доспео, ако је додирнемо рукама.

НАЈЧЕШЋИ СИМПТОМИ

Кашаљ, бол у мишићима, повишена телесна температура, грозница и умор (општа слабост), губитак чула мириса и укуса. Неки симптоми могу и изостати.

КОВИД-19 може оставити различите трајне последице по здравље оболелих.

  МЕРЕ ЗАШТИТЕ

Обавезно ношење заштитне маске у затвореном простору, ма колико нам оне биле непријатне, морамо бити свесни да су нам прва заштита. Држимо се прописаног растојања, најбоље до 2м, и не групишимо се. 

Често прање руку сапуном и дезинфекцја седамдесетопроцентним алкохолом, гелом и другим препаратима предвиђеним за то су кључни, као и дезинфекција радних површина и дезинфекција обуће. Избегавање већих окупљања је пожељно, као и избегавање контаката са зараженим особама и особама у изолавији.

  ПРВА РЕАКЦИЈА

Малолетна лица ако осете било који од наведених симптома прво треба да се обрате родитељима, а затим лекару. Правовремено реаговање је кључно за лечење и опоравак. 

Пише: Теодора Ђоровић

Вирус корона из угла тинејџера

Најактуелнија тема данашњице јесте корона . Сваки пут када упалим телевизор или уђем на интернет прво што запазим јесте баш та тема.

Вирус корона другачије изгледа гледано из угла одраслих и гледано из угла деце. За одрасле је корона страшна заразна болест, која односи животе и пуни болнице. Док из угла тинејџера изгледа мало другачије. Нама су највећи проблем маске. Таман се дотераш, спремиш и обучеш и онда ти једна маска уништи цео аутфит. Да не говоримо о бубуљицама које немилосрдно излазе сваки дан због ношења истих, те су добиле нови назив маскне . Ако поредимо прошлу и ову школску годину, можемо рећи да су се неке ствари мало поправиле. Прошле године одељења подељена у две групе, била су мучење, поготово ако си ти група А, а твоја најбоља другарица група Б. Ево, опет иста мука.

Затим онлајн настава и увођење Гугл учионица. За неке то није представљало никакав проблем и лако су се уклопили, али за неки број ђака то је била права гугл мучионица. Као и сви моји вршњаци чезнем за норнализацијом стања, за дружењем без ограничења и без свакодневног на вратима школе – СТАВИТЕ МАСКЕ! 

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                                        страна 9

Еколошки кутак

Припремила: Теодора Ђоровић

ПРОБУДИМО СЕ – ЕКОЛОШКА СВЕСТ НЕ СМЕ ДА ДРЕМА

   Шетање градом требало би да буде пријатна. Очекивало би се да су улице очишћене, паркови уредно сређењи и смеће са зелених површина покупљено. Нажалост, код нас то није случај. Истог часа када се закорачи на улицу могу се видети: бачени пикавци, жваке, лименке, пластичне флаше, кесе у крошњама дрвећа и слично.

    На само помињање речи екологија или рециклажа, људи помисле да је то нешто компликовано и тешко. Ипак, правила су лака и једностава да се науче, само је потребна воља. Смеће се разврстава и одлаже у контејнере плаве, зелене, наранџасте, црвене, жуте и црне боје. Плава је за папир, зелена за стакло, наранџаста за пластику, црвена за електричне уређаје, жута за метал и црна за органско ђубре. Нажалост, ово се код нас не спроводи и многи нису ни упознати са овим правилима.

   

Kада би деца од малена, на пример, у школама или чак и у вртићима, учила да разврставају смеће, да поштују и да штите животну средину, ситуација би вероватно била боља. У школи се о екологији и учи, али се мало практично примењује, па све остаје у свести која бледи.

    На крају, сви ми смо становници планете Земље и од нас појединачно зависи њена будућност. Потребно је  мало труда да би сачували нашу планету.

Kада попијеш сок, немој да бациш флашу са стране, већ сачекај да наиђеш на канту и баци је у њу, папир од ужине немој згужвати и бацити га у школско двориште, жваке немој лепити испод клупе, према неписаном правило први ћеш се ти залепити на ту жваку.   

 

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                                        страна 10

Припремиле: Тамара Хајл и Тамара Обрадовић

- Хеј, матори, пази се контроле у бусу, обично стартује један дебели у сакоу и жена у белој јаши.

- Важи, брале, немаш фрке.

-Бураз, јеси ли видео оног алкоса што је навалио на раџу, ко баба на пензију.

-Матори, како је она дилеја замислио да буде ортак са нама? Болид је, кеве ми.

-Пита ли Српкиња сутра риму? Забошћу кеца.

-Јеси ли сконтао од кад је Јавор дошао гајби, затворио се у фиоку, мислио нама ће прода маглу, а испао Индијанац.

-Аууу, брате каква кајла! Баш си баја.

-Како си на матишу испо коњина! Профа те извалио на кеца, све ти пушке мазнуо.

-Шта, бре, она Енглескиња мисли, да ја спикам инглиш као да ми ћале енглески конзул. Страва сам се избламиро, ни да бекнем.

-Српкиња каже да набројим жаргоне, а ја само сипам: алкос- алкохоличар; баканџе -ружне ципеле, болид – неинтелигентна особа која умишља да је неко и нешто; бураз/буразер – пријатељ; блејати – дружити се; дилеја – лудак/лудача; фиока – затворена особа; фрајер – атрактиван момак са доста самопоуздања; фаца – популарна особа; гајба – стан; профа/профан/профанка – професор/професорка; ин – модерно; кез – извештачен осмех; колац – безосећајна особа; коњ/коњина – веома малоумна особа. 

- Морала је да ми забоде петака, а смрачила се. 

Припремила: Зорана Лепедан, наставница српског језика

ЖАРГОНИЗМИ

Термин ЖАРГОН потиче из француског језика и означава говор типичан за одређену групу људи (тинејџери, спортисти, војници, лекари и слично).

• Разликује се од књижевног/ стандардног говора и разумљив је само тој одређеној групи људи.
• Речи које се користе у жаргону називају се ЖАРГОНИЗМИ.
• Жаргонизме најчешће стварају млади јер желе да се одвоје од света одраслих и имају „језик“ којим би међусобно комуницирали.

Већина жаргонизама настаје:

• заменом слогова у речи - тебра, фонтеле, мојне;
• скраћивањем речи - рођус, љубац, фон;
• преузимањем речи из страних језика (најчешће енглеског) - кис, бај, екстра, кул, парти, супер;
• преузимањем речи из света информационих технологија - лајк, постовати, шер, твит, принт, едовати, скриншот.
  
  
  

Млади све мање читају књижевноуметничка дела, а све више користе рачунар и интернет, такође предност дају неквалитетном  телевизијском програму и друштвеним мрежама, па им је речник осиромашен.   Све ово има за последицу да се жаргонизми све чешће користе у формалном говору, а тамо им није место. Формалне ситуације захтевају да у говору и писању користимо искључиво стандардни/књижевни језик.

 

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                                             страна 11

Разговор водиле: Катарина Папић и Ива Марковић

ИНТЕРВЈУ СА КАНТАУТОРОМ ИВАНОМ КАЧАВЕНДОМ, НАСТАВНИКОМ  СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

           МУЗИКОМ ИЗРАЖАВАМ СВЕ ОНО ШТО ДОЖИВИМ У СЕБИ И ОКО СЕБЕ

  Наставник српског језика и књижевности, али и музичар , Иван Качавенда у  интервју за наш блог  говори о музици, књижевности и оном што га инспирише  да ствара.

  Који су Вам омиљени извођачи или бендови данас, а који су Вам били пре и да ли постоји разлика?

Постоји разлика зато што ми се музички укус мењао током одрастања и сазревања, заправо мењао се стално, као што ми се то дешава и дан-данас. Када сам био вашег узраста, волео сам гитарску музику, јер сам учио да свирам гитару. Сећам се да је први ЦД који сам купио био тзв. best of америчког бенда Dire Straits . То је софт-рок бенд с дивним мелодијама и текстовима. У Панчеву је тад постојала само једна продавница где сте могли да купите музику. Тек доста касније смо могли да скидамо музику с интернета. Онда сам полако све дубље улазио у све чуднију музику, где сам коначно дошао и до свог омиљеног бенда - Radiohead
. То је британски психоделични рок састав, чији је сваки албум другачији од претходног. И дан-данас много експериментишу са звуком, што много волим, јер никад не знам шта могу да очекујем од њих, а увек ме пријатно изненаде.

  Да ли имате омиљену песму коју сте Ви написали и зашто баш та песма?

Да, имам. То је песма која се зове Немам времена. Волим је зато што ме подсећа на   период који је био веома леп, али и на једну девојку која ми се тад допадала. Та песма је о њој, мени од тад и о томе како сам се осећао. Сад је то заувек забележено у тој песми. 

Да ли су музика и књижевност уско повезане – да ли видите везу и где је граница раздвајања?

Наравно, књижевност и музика су повезане, пре свега текстовно, односно, када пишете текст за песму. Међутим, пошто је музика најапстрактнија уметност - јер кад погледате слику њу доживите видом, можете је сагледати, скулптура се може опипати, доживети додиром, филм се гледа; а музика је једина која је апстрактна у том смислу што се тон не може видети, већ само чути. Доживљај је управо у тој рекацији и емоцији коју у нама буди или не. Песма нас или орасположи или растужи, у том смислу музика је апстракна и књижевност нема пуно везе са музиком, али текстуално су свакако повезане.

Шта мислите о музичком укусу младих данас? Да ли је музика коју млади слушају данас свеукупни одраз слике друштва и оно што се намеће?

  Незахвално је генерализовати тај феномен, јер не слушају сви исто. Можда могу рећи да се данас највишше слуша треп музика, заправо различите варијанте трепа. Што је мени у реду, ја никада нисам имао проблем са тим, све је у реду што ти се допада. Ето, шта ви слушате?

- Углавном страну музику или стару југословенску поп музику. (новинарке)

- Одлично, мени је то јако добро, добар одабир.

Укус младих се мења. Када сам ја био основац, тада је био популаран реп као музички правац, али су и народњаци тј. турбофолк музика била врло популарна, што мислим да је и данас случај. Зар не?

- Да, јесте. (новинарке)

Лично, ја то никад нисам слушао, било ми је досадно, али немам проблем са тим ако се то неком допада. То је поента уметности, свако треба да ствара онако како он жели и како осећа. То је поента стварања.

Да ли имате своју музу и где налазите инспирацију?

Да, имам. Имам особу која ме инспирише, то је моја девојка. То је особа коју волим и све су песме некако повезане са мојим осећањима у тренутку како се ја осећам, а углавном су најдоминантнија та емоционална и љубавна осећања. Доста песама које сам направио се управо и тичу тих осећања. Ту налазим инспирацију, као и у свему оном што се дешава око мене и унутар мене, и кроз музику то покушавам да каналишем. Јави ми се нека мисао и осећање и желим да их уобличим, да избацим из себе и да им дам одређену форму, тада напишем текст и направим музику, одсвирам то и отпевам и дам му материјални облик, а на тај начин у ствари се ствара уметност. Моја преокупација је да што боље искажем то што осећам, то је сврха моје музике генерално.

Спојили сте књижевност и музику – шта више волите?

Па тешко је одлучити. И књижевност и музика су начини да изразиш нешто што осећаш и мислиш. Студирао сам књижевност и завршио, то ми је више професија којом се бавим и коју волим, док ја нисам школован музичар. Не знам ноте, тонове, теорију музике не познајем, апсолутно сам самоук што се тиче свирања гитаре и музика ми је као јако, јако добар и страствен хоби којим се бавим с љубављу. Раздвајам књижевност и музику, али обе ствари радим сваког дана. Сваког дана сам у школи и предајем, а сваког дана и свирам.

  Музика или књига?

Морам признати чешће музика. Много сам читао док сам студирао и још увек немам једнако јаку жељу за књигом, као на пример да свирам и стварам, али читање је свакако присутно, књига је увек негде ту. Генерално, та опсесија за књигом ће се вратити, само је питање тренутка.

Ког извођача и коју књигу бисте нам Ви препоручили?

Пошто сте ми вас две рекле ваш музички укус, препоручићу вама, пошто не могу генерализовати. Ти волиш страну музику, препоручујем ти да послушаш певачицу Арло Паркс, то је једна млада Црнкиња која јако добро пева и мислим да ће ти се допасти. Ти си рекла да волиш домаћу музику, па бих ти препоручио један загребачки бенд који се зове Свемирко, мислим да ће ти се свидети. А што се књиге тиче, мени се у вашим годинама допао Ловац у житу америчког писца Џерома Селинџера. Главни јунак је мало старији од вас, осећа се веома неприлагођено и неснађено у свету око себе. Језик романа је веома близак разговорном стилу па се чита у даху. То је био и главни разлог да се књига забрани одмах након излажења. Теме којима се бави су одрастање, пријатељства, односи с родитељима, различити видови сексуалног изражавања и слично. Ето, надам се да сам вас бар мало заинтересовао да прочитате и чујете нешто ново.   

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                                                   страна 12

ДОБРОБИТИ ЧИТАЊА

„Књига је попут врта који носимо у џепу.“ 

                                                         (кинеска пословица)

Вежба мозак;

Подстиче нас на размишљање;

Побољшава памћење;

Обогаћује речник (вокабулар);

Развија машту и креативност;

Унапређује способност писања;

Лакше се сконцентришемо и фокусирамо;

Обогаћујемо своје знање новим информацијама;

Откривамо непознате и неистражене светове;

Постајемо саосећајнији;

Умањује стрес и подстиче добро расположење;

Осигурава нам добру забаву.

 

Деца која читају постају мислећи људи!

  Зорана Лепедат, наставник српског језика

 

  КЊИГЕ КОЈЕ ТРЕБА ПРОЧИТАТИ...

1. Петра Текслова: "Детињство славних људи"

2.  Боб Флагфелдер, Стив Хокенсмит: "Никола и Тесла - Опасна лабораторија високог напона" (и друге књиге из серијала)

3. Јасминка Петровић: "Ово је најстрашнији дан у мом животу"

4. Јасминка Петровић: "О дугмету и срећи"

5.  Урош Петровић: "Загонетне приче" (1-5)  (И све остало од истог аутора)

6. Игор Kоларов: "Kућа хиљаду маски"

7. Љубивоје Ршумовић: "Видовите приче"

8. Роалд Дал: "Чарли и фабрика чоколаде"

9. Лиман Френк Баум: "Чаробњак из Оза"

10.  Рејчел Рене Расел: "Дневник штреберке"

11. Џеф Kини: "Дневник шоњавка"

12. И наравно - "Хобит"!

 

 

НАСТАВНИК БАНЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ....

  Препорука за књигу Загонетне приче, Уроша Петровића:

  Kад год   завршимо лекцију раније па нам на часу остане мало времена, моји ђаци почну да ме салећу питањем :

- Наставничеее, може ли нека загонеткааа!?

   И ја вадим своју стару збирку или се присећам неке нове добре логичке или језичке загонетке... Па још ако је заоденута у неку егзотичну причицу - одједном се један „смарачки“ час претвара у такмичење малих генијалаца! А кад понестане загонетки - ја „украдем“ од Уроша! (Kоји некако увек објави нову књигу баш кад ја потрошим своје „залихе“.)

  Дакле:

Зашто читати Уроша Петровића и његове „Загонетне приче“?  Зато што је писац геније са потврдом? (Члан је Менсе, а ви проверите шта је Менса!)  Зато што читањем паметно написаних књига (доказано) и ви постајете паметнији?  Зато што Урошеве књиге подједнако воле и родитељи и деца?  Зато што вас уводи у свет мистерије и авантуре? (А сви волимо мистерију!)  Зато што решавањем проблема у којима се налазе јунаци приче имамо утисак да смо и ми јунаци? (Хајде, замислите да седите са другарима у кругу   око логорске ватре и слушате причу о човеку који се извукао из нерешиве ситуације или смртне опасности само захваљујући своме језику и својој памети!  Зато што је решавање Урошевих загонетки истовремено и забавно и поучно? (Ја сам  лично научио нешто о ламама, траперима и дрвету званом гинко!)  Или, можда, зато што су загонетке ЈЕДИНИ задаци које воле чак и „слабији“ ђаци?

                                                                                  Бранислав Анђелковић, наставник српског језика

 

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                                                  страна 13

Припремиле: Хелена Коњевић, Наталија Николчић и Елена Бижић

Занимљиве чињенице о математици

  Реч математика потиче од грчке речи мáтхēма, која значи учење, студије, наука.

Знате ли за израз дискалкулија? Дискалкулија значи да неко теже учи рачунање, што може да буде изражено као немогућност да разуме брјеве или да научи чињенице из математике.

Засеци и удубљења на скелетима животиња доказују да су људи рачунали и бавили се математиком много пре него што је она настала као наука, још 30.000 додина п.н.е.

Број 5 се на таи језику изговара као “ха”. Зато се 555 често користи као скраћеница у сленгу за “хахаха”.

Нула (0) је једини број који не може да се представи римским бројевима.

 Енглеска реч за нулу, зеро, настала је од арапске речи сифр, која је такође дала и реч шифра, што значи ”тајни начин писања”.

Знате ли за магију броја 9? Помножите било који број са 9 и затим саберите све појединачне цифре резултата (производа) док не добијете једну цифру. Збир ових појединачних цифара даће вам 9.

Број Гоогол (по коме је претраживач Гоогле добио име, само са грешком у спеловању) користи се да се изрази број 1 праћен са 100 нула и први га је употребио 9-огодишњак Милтон Сиротта још 1940. године.

Абакус се сматра директним претком калкулатора .

Знаци за плус (+) и минус (-) користе се још од 1489. године.

Ако сабирате бројеве од 1 до 100 редом, збир је 5.050. Парови 1 и 100, 2 и 99, 3 и 98 и тако редом, увек дају збор 101. Таквих парова је 50 (100 / 2), дакле, 101 x 50 = 5.050.

Ако има 50 ученика у разреду, готово да је сигурно да ће двоје бити рођени истог дана.

Од свих геометријских облика који имају исти обим, круг има највећу површину.

Од свих геометријских облика који имају исту површнину, круг има најмањи обим.

У граду Тајпеј, на Тајвану, грађанима је 1995. године дозвољено да уклоне цифру 4 из уличног броја зато што се изговара исто као и реч смрт на кинеском. Због тога многе болнице у Kини немају 4. спрат.

 Грчки математичар Питагора је у израчунавању једначина користио мало камење. Отуда је име калкулатор настало од грчке речи за шљунак.

У многим културама број 13 сматра се баксузним и постоји много митова о томе. На прмер, у многим старим европским религијама било је 12 добриг богова, а лош бог је називан 13. бог. Друго сујеверје потиче од Последње вечере – било је 13 људи за трпезом, укљулујући и Исуса, а Јуда се сматра 13. гостом.

Арапски бројеви као што су 1, 2, 3… настале су пре више од 1.000 година.

 

 

НАГРАДНА ИГРА:

Ко реши сва три доле постављена задатка решења треба да однесе наставници математике Радици Миловановић. Уколико се испостави да су решења тачна младом математичару следи награда. 

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                                                    страна 14 Саветује и препоручује:  Славенка Врховац,  професор енглеског језика и књижевности

КАКО ЛАКШЕ И БОЉЕ УЧИТИ СТРАНИ ЈЕЗИК

Осим повезивања са људима из свих крајева света и могућности налажења бољег запослења, учење страних језика развија когнитивне способности – боље памћење, концентрацију, креативност, брже решавање проблема, развој критичког мишљења.

Кажу да што касније почнете да учите страни језик, мања је вероватноћа да ћете научите да га говорите течно. Ово се посебно односи на изговор и структуру реченице. Зато је важно посебну пажњу посветити учењу у основној школи.

Споразумети се на енглеском језику на основном нивоу је изузетно лако јер се уз само неколико речи могу направити потпуно разумљиве реченице. Сви смо изложени овом језику у толикој мери да то стварно свако може. Колико су те реченице тачне зависи од говорниковог нивоа познавања четири језичке вештине:

СЛУШАЊЕ –подразумева разумевање нечега што чујемо на страном језику и најчешће је управо то први контакт са страним језиком Ово је изузетно важна језичка вештина. КАКО ПОБОЉШАТИ ОВУ ВЕШТИНУ: потребно је што чешће бити изложен страном језику, а свако може да нађе садржај и теме које му пријају - слушајте музику на енгл. језику, гледајте(тј. слушајте!) филмове, серије, разне емисије.

ГОВОР – обраћање некоме на страном језику. Ово је веома сложена језичка вештина, јер подразумева разумевање, познавање вокабулара, граматике, добар изговор. Већина особа је несигурна на почетку учења када треба да усмено користи страни језик. КАКО ПОБОЉШАТИ ОВУ ВЕШТИНУ: крените од простих и проверено тачних реченица које разумете и увежбајте њихов изговор ; затим скупите храброст да их употребите! 

ЧИТАЊЕ – читање текста на страном језику у циљу његовог разумевања. КАКО ПОБОЉШАТИ ОВУ ВЕШТИНУ: осим текстова у уџбеницима, читајте о ономе што вас интересује(књиге на енглеском језику, интернет странице омиљних певача, глумаца, спортиста, блогови и сл.) Када читате, обратите пажњу на наслов, пратећи цртеж или фотографију, трудите се да закључите значење речи на основу контекста, визуелно замислите оно што је речено у тексту, проверити значење и препишите непознате речи.

ПИСАЊЕ - писање реченица/пасуса на страном језику. КАКО ПОБОЉШАТИ ОВУ ВЕШТИНУ: добро осмислите идеју, испланирајте шта желите да кажете којом реченицом/пасусом, па тек онда напишите. Обавезно проверите након писања и дотерајте! Као и код говора, на почетку је боље да користите просте и разумљиве реченице. Како будете напредовали, научићете како да користите сложеније структуре и да се боље и лепше изразите. 

Жеља и потреба ученика да разуме друге и пренесе своје мисли на страном језику, неопходни су мотиви који превазилазе проблеме са језичким вештинама. Ученици често напредују својом брзином и не савлађују у исто време, нити подједнако добро, све четири језичке вештине. Треба се наоружати стпљењем, потражити квалитетан материјал који вам прија и претворити учење у уживање! 

Да се забавите и разонодите...

Припремила: Маријана Радивојев, наставница енглеског језика

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                                        страна 15

ГЕОГРАФСКИ КУТАК

Припремили: чланови географске секције

О ПОСТАНКУ ЗЕМЉЕ

Сигурно сте се некада запитали како је настала Земља?

Много је одговора на то питање, а за научнике најприхватљивији је следећи: Сунчев систем је некада био облак космичке прашине, водоника и неких других гасова, а онда је под утицајем гравитације од тог облака  настало Сунце, а око њега планете.

Сматра се да је планета Земља стара 4,6 милијарди година.

Унутрашњост планете Земље није само оно што ми видимо, постоји ту много слојева и како се иде дубље тако је све топлије. Сви ти слојеви Земље се разликују по температури, маси и густини.

Унутрашњу грађу Земље чине: З емљино језгро, о мотач језгра и  Земљина кора или литосфера.

  Земљино језгро је врела усијана лопта која чини 1/3 масе планете Земље. Земљино језгро је највеће од сва 3 слоја унутрашњости Земље. Температура језгра је 6000 степени и она се шири од центра ка површини Земље.

Омотач језгра обавија Земљино језгро и назива се магматски омотач. Дебљина омотача језгра је 2 900 км, а његова температура иде од 2 000 до 3 000 степени. Омотач језгра се састоји из 2 слоја: унутрашњег и спољашњег. Унутрашњи део омотача ближи је језгру, а спољашњи је ближи литосфери.

Литосфера или земљина кора је стеновит омотач Земље и представља најтањи слој Земље. Литосфера је охлађен површински омотач Земље, који је изграђен од различитих врста стена. Она је подељена на 7 литосферних плоча које су подељене пукотинама. Ове плоче изгледају као слагалице – где се једна завршава, ту почиње друга.

Постоје континенталне  и  океанске литосферне плоче.

Океанске плоче су млађе од континенталних. Океанске плоче су тање  – њихова дебљина је 7 – 10 км, а дебљина континенталних је 35 – 40км. Океанске литосферне плоче су дна океана  и мора.

Највеће литосферне плоче су Евроазијска, Северноамеричка, Јужноамеричка, Афричка, Индоаустралијска и Тихоокеанска.

Литосферне плоче се померају по неколико центиметара годишње. Тим померањем литосферне плоче се: сударају, удаљавају  или мимоилазе.

  Шта се дешава када дође до судара континенталне плоче са океанском литосферном плочом?

Океанска плоча се подвлачи  под континенталну, јер је тања. Kада се океанска плоча подвуче под континенталну, она долази у контакт са магматским омотачем и због велике температуре она се топи. Овакво кретање се дешава на месту где се спајају Евроазијска и Тихоокеанска литосферна плоча.

А шта се дешава када дође до судара две континенталне плоче?

Тада долази до набирања плоча и настанка планина. Сударањем Индијске и Евроазијске плоче дошло је до стварања Хималаја.

Kада се литосферне плоче удаљавају једна од друге долази до изливања магматског омотача на Земљину површину, која се хлади и прави нову Земљину кору. На дну Атланстког океана литосферне плоче се раздвајају. Мимоилажењем литосферних плоча долази до земљотреса.

Алфред Вегенер је први приметио да крајеви континената имају сличности у облику рељефа и на основу тога је закључио да су сви континенти некада били спојени. Алфред Вегенер је немачки геофизичар.

ИЗ ДНЕВНИКА ЈЕДНЕ УЧЕНИЦЕ...

Одувек ми је географија била најдража наука и желела сам да што више знам о њој. Она је повезана са многим другим областима које ме интересују.

За географију сам се заинтересовала на часу док је наставница објашњавала, јер су ми се њена предавања веома допала и све сам разумела. Због љубави коју ми је усадила кренула сам и у Регионални центар за таленте „Михајло Пупин“, где се посебно интересујем за географију. У слободно време волим да читам о природи која нас окружује, планетама, главним градовима, земљама света и тако често отпутујем на крилима маште.

Надица Гребић, 7-4

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                                      страна 16

Боравак - креативна и радна средина наших малишана 

Припремиле учитељице: Живанка Јованов Петровић и Милица Стојковић 

У поткровљу наше школе дешава се права магија стваралаштва наших малишана и њихових учитељица. Овде фотографија говори више од речи. 

Новогодишње чаролије малишана из боравка    

Кад се вредно ради руке су пуне посла ... 

Да школски хол изгледа чаробно потрудили су се наши малишани

                                  Весела дружина на окупу

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                                        страна 17

ДОГАЂАЛО СЕ У НАШИМ УЧИОНИЦАМА 

Предавање поводом Светског дана животиња

Ученици су имали прилике да буду део међународног пројекта друштва за заштиту животиња Happy Paw из Украјине, које сваке године расписује позив за одржавање часа са темом бриге о животињама.

Ово је друга године како Микина школа даје свој допринос подизању свести о значају бриге о животињама и животној околини.

Предавање је одржала наставница немачког језика Драгана Јовановић . Предавању је присуствовао по један ученик из сваког одељења од 2. до 8. разреда, који су о овој теми прене ли информације и утиске својим другарима из одељења.

 

НЕДЕЉА ПОСВЕЋЕНА ЗДРАВЉУ

На часу ликовне и музичке културе учитељица Јасмина Милановић је са својим ученицима  другог два разреда  правила АЗБУКУ ХРАНЕ где су говорили о здравој исхрани и певали песме о храни. Причало се и о здравом животу уопште и животу у време пандемије. 

ДАНИ РАДОСТИ И ДАРИВАЊА...

  Ученици 2-4 и 5-1 су у духу новогодишњих и божићних празника украсили своју заједничку учионицу и у атмосфери толеранције и даривања уживали неколико дана пре краја другог полугодишта.

Захваљујући једном добротвору добили су и велику јелку коју су заједно окитили. Јелку и учионицу су украсили што ручно прављеним украсима, што украсима које су донели од куће. Ученици 5-1 су организовали и размену поклона играјући игру ”тајног Деда Мраза”.

Они су извлачили имена другара из одељења за које је требало да спреме поклон. Поклон није смео да се купи, већ су морали сами да га осмисле и направе на основу онога што знају о другару за кога је поклон и тиме га обрадују.   

ДАН ЕВРОПСКОГ ЈЕЗИКА 

У Дану европског језика наставници српског, енглеског, немачког и италијанског језика у холу школе су направили изложбу радова коју су овим поводом радили са својим ученисима. 

Наставник српског језика Драгомир Бурнаћ, поводом Европског дана језика, одржао је угледни час у одељењима петог разреда на тему Именице кроз занимања и родна равноправност у језику. 

 

Плава звезда, јануар 2022.  ☆                                                                        страна 17

СКРОМНО, АЛИ ДОСТОЈАНСТВЕНО ПРОСЛАВЉЕНА ШКОЛСКА СЛАВА СВЕТИ САВА

У просторијама школе је уз мањи број наставника и ученика, који су уз подршку вероучитељице Снежане Здравковић отпевали химну Светоме Сави, протонамесник и вероучитељ Владимир Петковић је одржао молитву и пресекао славски колач.

Пре тога је одржана литургија у Храму на Стрелишту, на којој је присуствовало много деце у пратњи родитеља. 

Иако скромно, обележавање Савиндана у школи је протекло у свечаној атмосфери. Директорка школе Драгана Крстић је свим присутнима, али и колегама који су оправдано били одсутни, пожелела срећну школску славу, добро здравље и успех у даљем раду. 

Храм 

Храм

Храм

ИМПРЕСУМ: 

Новинарска секција ОШ "Мирослав Антић Мика"

Чланови: Катарина Папић, Теодора Ђоровић, Ива Марковић, Мирослав Дурковић, Хелена Коњевић, Наталија Николчић , Елена Бижић, Тамара Хајл, Огњен Мирча, Ђорђе Илић, Никола Митић, Тамара Обрадовић, Лазар Стојковић, Огњен Гверо

Руководилац секцији и уредник блога "Плава звезда": Драгомир Бурнаћ, наставник српског језика и књижевности