ПЛАВА ЗВЕЗДА, БР. 3, ЈУН 2022 ☆

ПЛАВА ЗВЕЗДА ПОСВЕЋЕНА ОСМАЦИМА 

Растанци нису заувек, растанци нису крај. Они само значе да ћеш ми недостајати док се не сретнемо поново.

Генерација 2007

Овим речима желимо да поздравимо све вас наше осмаке, мале матуранте, и да овај број Плаве звезде посветимо вама. Биће ово један времеплов у прошлост којим желимо да вас испратимо у светлу будућност! 

Хвала учитељицама Милици Стојковић и Живанки Јованов Петровић за урађен пано у холу школе. 

Поздравна реч директорке

Драги осмаци,

Осам година вашег одрастања, образовања, сазревања и формирања у одговорне и младе људе брзо је прошло. Сећам се када сте први пут, као ђаци прваци ушли у школу и сели у ђачке клупе, окупљени око ваших учитељица, једнаких испитивачких погледа, са прегршт питања и малих, стидљивих, али живих идеја и жеља. Пратила сам ваш развој и код учитељица и касније, када сте закорачили у пети разред, па све до сада, када сте на крају једне етапе свог школовања.

Неки од вас су код мене долазили због својих несташлука, многи због својих успеха и награда, где сам много пута била поносна што тако млади и успешни људи представљају нашу школу по добром гласу. Било је и мање пријатних ситуација, али знајте,  сада памтим само лепе успомене, оне друге сам потиснула. Ових дана вас посматрам како се тискате по ходнику и школском дворишту, седите у својим учионицама, важни и посебни, јер сте најстарији у школи и завршавате осми разред за који дан. Међутим, примећујем и оне скривене уздахе, очи које се крију када се помене растанак, искрен и дечји смех када евоцирате успомене и присећате се свих згода и незгода у протеклих осам година.

Све је то, децо, одрастање и због тога и треба да вам остане у лепом сећању. Све оно што бих вам ја сада, пре свега као педагог казала, већ сте много пута чули, па ћу ту лекцију прескочити, дубоко верујући да сте је ви научили. Рећи ћу вам да сам поносна на вас, на вашу младост и све ваше жеље и снове. Запамтите, мање је важно да ли сте и колико научили дељење разломака, глаголске облике, које је површне Аустралија и колико победа је извојевао Александар Македонски; много је важније да сте научили лекцију из поштења, поштовања и људскости. Та лекција је увек на испиту. Знам и верујем да ћете је увек бити достојни. Дубоко верујем да, када вас сретнем за неколико година, будем поносна на ваше професије, нове успехе и достигнућа. Верујем у вас, као шта сам веровала и до сада. Остајем ми само да вам пожелим срећан завршетак школе, много успеха на завршном испиту, са жељом да сви упиште школу коју желите. Знајте да су вам врата ваше школе увек отворена.

Драги осмаци, драга децо, нека вам је срећан пут у нове животне победе!

МИСЛИЛИ СТЕ ДА САМО ИНТЕРНЕТ ЧУВА ИНФОРМАЦИЈЕ ТРАЈНО, ПРЕВАРИЛИ СТЕ СЕ, УЧИТЕЉИА МАРИЈАНА РАДОСАВЉЕВИЋ ТО МНОГО БОЉЕ РАДИ 😃

Овако су то осмаци радили у другом разреду... VIII-2

Ања Топић

 

Мали креативци на делу... они су ово сигурно заборавили 😃 

А ту су и бисери...

Шта се ради у музеју?  - Музу се краве!😂

Шта расте на дрвету? 

Веверица!

😃ПИСКИЊА - жена писац

ПЕСПИСКИЊА - песникиња

Како се зове врх Старе планине?

☺- Мидзор!

Јок - Миђор!

Шта је Златибор?

То је Дивчибаре! 😂

Шта је то прија?

- То је моја баба Биса!😁     

Осим бројалица, питалица, разбрајалица; шта сте читали

- Незналице! 😂

 💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💏💏💏💏💏

I-1 / VIII-1  

учитељица Маријана Јемуовић

разредна: Злата Јовановић

Драги моји ђаци, 

"Путева има триста да се оде из детињства, а само се ретки сете да остану вечно дете"! Мирослав Антић је давно написао ове лепе стихове, а ја, ваша учитељица, желим да вам кажем - ма којим путем кренули то дете у себи заувек сачувајте. Будите искрени, истрајни, доследни и чувајте једни друге. Желим вам живот пун радости и веру у себе, не дозволите ником да вам ломи крила. 

Летите, децо, и не заборавите да волите, разумете, опростите, да се извините када погрешите. Будите поносни, грабите увек напред, будите храбри и поштени људи сутра. 

Чувајте добро у себи, баш као што ћу ја чувати успомену на вас и нека вам само небо буде граница!

Срећно, децо моја! 

Воли вас ваша учитељица Маријана

 ПОЗДРАВ ОДЕЉЕЊУ VIII-1

Слова сачињавају речи, речи реченице, реченице су део приче, легенде... Да ли и најдужа прича, легенда, може да описати све несташлуке 8-1?

Одељење 8-1, променљиво као време, нежно као дашак ветра у пролеће, чудно као љубав, жељно као истина и чврсто као стена. 

Сва ваша изостајања са наставе, шарање клупа, поломљене столице у игри, лопту која се користи кад не треба, недолично понашање у циљу да се направите важним; желим да заборавим! Разговори  са педагогом, психологом, директором, са мном и  родитељима, надам се да су уродили плодом! И зато вам још једном  кажем - Човече, стани! Где срљаш? Куда то води? Застани мало, окрени се око себе и видићеш да све зависи од тебе! Да ли ће вам дан бити окупан сунцем, да ли ће лишће јаче затреперити на грани, да ли ће те јасније чути цвркут птица и дозвати срећу да вас кроз живот прати! Хоћу да ваш поглед  има широке видике, нећу да се кријете испод покривача! Паметни сте и зато вас молим, будите добри људи као што већ јесте!

Чудан је људски живот, пролазан, а ипак тако вечан, нема му краја, почетак се не зна, све је бесконачност у којој ми имамо само мали удео, као кап или зрно песка у океану!

Градите вашу срећу учењем, образовањем, лепим понашањем, хуманошћу, јер је то већ утабана стаза која сигурно води до успеха! Ви сте још једана, ниска мојих бисера. Неки бисери ће током времена јаче засијати, неки мање, али не заборавите да сте једна целина! И знајте, и кад вас грдим, хвалим или тепам  незналице моје мале, мислим само једно - то је моје 8-1!

Сад док корачате ка циљу, који вас води до звезда, можда још даље у бескрај, треба знати да нема границе, кад се жели, нада, воли и верује! 

СРЕЋНО!                                                                                       Ваша разредна                                                                                                                                                                               Времеплов у сликама                                                                                                                               

Ако од детета хоћете истину, немојте да га лажете.

Децу треба научити како да мисле, не шта да мисле.

Деца нису ствари које треба обликовати, него људи које треба открити.

Деца врло често не знају да слушају шта им одрасли говоре, али зато веома добро знају да имитирају њихово понашање.

О дечјој игри се често говори као да се из ње не може ништа научити. Али деци је игра озбиљно учење. Игра је, заправо, рад детињства. 

Охрабрујте своје дете да се сваки дан врати кући са стопалима прљавим од песка, блата и траве, јер то је детињство какво заслужује.

Kада угледам дете, оно буди у мени две емоције, нежност због онога што јесте и поштовање због онога што ће можда постати.

Човек постаје најближи себи кад постигне онакву озбиљност коју постигне дете које се игра. 

I-2 / VIII-2  

учитељица Маријана Радосављевић

разредна Славица Ковачић Гава

УЗБУНАААААА....

Јун месец, врата су широм отворена, час је у току, тишина, деца пишу, а онда зачујем познате гласове у ходнику. На тренутак се збуним када угледам ваша насмејана лица која провирују, узвраћам вам махање и слање пољубаца... и помислим - Шта се дешава? Откуд они?

Брзо бацим поглед на погнуте главе ученика који су занесени радом и угледам пар очију испуњене љубомором... и схватим. Нисте више у мојој учионици. - Опет ови ваши, бивши?! - Нису бивши, заувек су моји, као што ћете и ви бити. 

Пролетеле су године, а слике наших заједничких дана су јасне у мојој глави. Часови, учење, прва слова, писмени задаци, смех, несташлуци, сузе, радост... забава увек. Најлепша летовања, игранке од јутра (УЗБУНАААА.....!!!!! - само ви знате шта ово значи), прослава рођендана и вечита борба да удомимо баш све псе луталице и маце случајно (хм 😀) пронађене. Могла бих о вама писати у више прича но што смо их заједно прочитали. Ипак, нешто остаје само у нашим душама и сећањима на те тренутке проведене у шареној, веселој, жуто плавој учионици. Надам се да знате да је моја безусловна љубав страница књиге која се савршено поклапа са страницом на којој су све оне оцене које сам вам дала у току четири године. А нашу књигу стављам на полицу поред свих раније исписаних генерација. Срећно вам било малени моји, велики моји средњошколци! Будите вредни и када је најтеже, не одустајте од својих снова и жеља и када вам се учине немогућим, јер ВИ ТО МОЖЕТЕ СВЕ!

  Воли вас ваша учитељица Маријана Радосављевић

  8 – 2 ... јер све лепо стане у стих

На почетку права деца била, а сада су први корак
у свет одраслих начинила.
Никад скроз црно, а ни бело – такво било је
ваше школовање цело.
Климање главом и потврдне речи, а ситни несташлук
често је био пречи.
Оцене добре, средње и лоше и средњи успех
на крају постигоше.
Проблем оцена вечита бољка, па на крају
солидна тројка.
Кошарка и одбојка нам нису блиске, али јесте
прескакање ограде ниске.
Часови наши – извор знања, а ЧОС-ови
стална подсећања.
Подршка свагда, бодрење увек, а поштовање
остаје заувек.

 

Драги моји ученици, похваљујем све вас који сте имали пуно петица, а и ви који сте их имали мање – нисте лошији ученици, него само још увек нисте пронашли оно у чему сте добри. Имате времена, пред вама је цео живот. Желим свима вама да будете успешни у нечему, задовољни животом, а изнад свега срећни и поштени људи. Ја сам срећна што сам била део вашег одрастања.

                                                            Ваша разредна Славица Ковачић Гава   

     I-3 / VIII-3  

учитељица Биљана Рајић

разредна Светлана Вучићевић              

Поздрав мом  I-3

Кажу да је детињство најлепше доба живота. Оно што мене чини срећном је сећање на једну генерацију, моје ђаке, и непроцењиво време проведено са вама у игри, дружењу и учењу. 

Од првог  дана када сам вас упознала, пробудили сте у мени мноштво емоција док су те малене, дивне очи биле упрте у мене. Чини ми се да су те четири године нашег дружења пролетеле. Уживала сам проводећи време са вама, како у учионици, тако и на свим другим местима на која смо ишли. 

Посматрала сам вас како растете, из дана у дан напредујући и ширећи видике. Радовали смо се заједно сваком појединачном и заједничком успеху на свим пољима. 

Ваши питоми погледи и искрени осмеси давали су ми наду да сам учинила нешто велико и вредно за вас, борећи да се остварите све ваше снови или бар да стремите ка њима.  

Желим вам много успеха у даљем школовању, будите здрави, срећни и останите добри и племенити људи, као што сте сада. 

Обећавам вам, драга децо, да ћу вас заувек памтити и волети. 

Ваша учитељица Биљана Рајић

My dear students of 8/3,                                                                                                                        

I`ll remember you by many things.

Околности вашег школовања биле су необичне, али сте се вешто снашли у томе од самог почетка. Могу рећи – чак боље од већине одраслих, укључујући и мене. Први талас изолације нас је погодио током другог полугодишта вашег шестог разреда и, уз понеки мање-више нормалан период, та необичност школовања и начина живота трајала је две године. И, некако, док смо трепнули, ево нас на крају вашег основног образовања.

Једна од многих последица таквог школовања је да смо се премало виђали уживо, али смо ипак били у непрекидном електронском контакту што нас је још више зближило јер иначе са ранијим генерацијама су сусрети и разговори били само у школи. Све време сам била задовољна што умете да одржавате разговор са поштовањем према мени, а уз слободу да ми се обратите било кад и из било ког разлога. За тако успешан однос који смо успоставили од самог почетка заслужни сте и ви и ја, добрим делом сигурно и ваша сјајна учитељица Биљана Рајић, али вероватно највише ваши родитељи од којих сте то могли најбоље да научите. Ово помињем јер је и сарадња са родитељима била одлична, комуникација непрестана, а скоро да се нисмо ни виђали. Могу слободно да кажем да сам имала огромну срећу што сам у овако тешком пословном периоду сарађивала са тако разумним, одговорним и дивним особама као што сте ви и ваши родитељи.

Кад год је било прилике да се истакнете, искористили сте је. Освојили сте многобројна места на такмичењима у спорту и наукама, све од градског нивоа до првог на републичком. Учествовали сте у активностима у оквиру школе, на заједничким путовањима сте били самостални и пристојни. Било је гостовања на телевизији, ваннаставних активности, успеха ван школе. Предложили смо две ученице за титулу Ученик генерације, а могли смо десетак. Неки ученици су отишли из одељења, неки нови дошли и сви су нам оставили различите успомене, утиске и искуства. Показали сте се као деца која имају мишљење и став и то ми се допадало све ово време. Биле су то бурне четири године и многе догађаје и утиске сам изоставила. Без обзира на околности, захвална сам што сам баш оваквом одељењу била старешина. Могла бих да вас хвалим унедоглед, а морате признати да сам то и радила све ове године. О несташлуцима нећу, знамо сви да су били подједнако упечатљиви као и успеси. 

О свакоме од вас појединачно могла бих много тога да напишем, чак и о онима који мисле да се нису истицали. Све сам вас добро упознала, деловало то вама тако или не. Ви сте генерација која ће остати упамћена. Знам да ћете бити успешни и добри људи.

Желим да вас поменем све поименце: Марко Ановић, Тамара Блануша, Катарина Бошковић, Петар Василић, Миа Васојевић, Мирослав Дурковић Миленковић, Огњен Ђорђевић, Лара Ђурђев, Растко Ђурица, Вељко Илић, Ива Јакоб, Михајло Кирилов, Огњен Коњевић, Анђела Маргитин, Дуња Павела, Стефан Петковић, Николина Петровић, Владимир Раичковић, Сара Ракић, Милорад Сталетовић, Дуња Стоев, Александар Танев, Кристина Цегра, Милица Чучковић; и захвалим вам се што сте ми дали јединствено искуство старешинства.

 I can`t wait to hear about your future adventures! Thank you all for glorious four years and keep in touch. I wish you all the luck in the world!

                                                                                                      Ваша разредна Цеца

I-4 / VIII-4 

учитељица Весна Лучић

разредна Маја Лазић

Драга децо, 

Били сте упорни и успешни на такмичењу Мислиша. Учествовали сте и у спорту, шаху, освајали награде, неки од вас су писали песме. Учествовали сте на приредбама поводом разних манифестација, волели да идете на излете.

Ваше успехе и све оно што у мени будите, могла бих да набрајам до бесконачно, али оно што осећам и како ћу вас патити рећи ћу кроз песму. 

МОМ  ПРВОМ  ЧЕТИРИ

 

У Панчеву, на југу Баната,
ради школа вредна злата.
Име песника Антић Мике она носи,
Панчево се њом поноси.
 
Први четири, други четири,
трећи четири... осми четири.
Деца су то, свашта се жели,
Код њих увек све трепери!
 
У нижим разредима на часовима су били
смерни и пажљиви.
Били су пуни знања,
најбољи су били сваке године из читања!
 
А на одморима... од несташлука све трепери.
Ту је била учитељица, ту је била разредна, ту је била ПП служба,
и сви су помагали да их науче
шта је дружба.
 
Сада када сте на крају овог пута
рећи ћу вам - нисам на вас љута.
И ви сте, децо, део мог живота били,
својим враголијама мој сте рад обојили.
 
Радујем се унапред, ваших успеха свесна
пуно вас воли ваша учитељица Лучић Весна.

Kад би мени дали један дан,

ја га не бих потрошио сам.

Пола дана ја бих дао неком

ко је добар, а случајно сам.

Играли би, причали би нешто,

трчали би, скакали би вешто

ја и добар, а случајно сам.

Kад би мени дали кишобран,

ја га не бих потрошио сам.

Пола места ја бих дао неком

ко је добар а случајно сам.

Kишило би, док ми корачамо,

пола тамо а пола овамо.

Ставили би дан под кишобран

ја и добар, а случајно сам.

Kад би мени дали један дан,
ја га не бих потрошио сам.

(Брана Црнчевић)

Пријатељи добри

што имају деле,

 док и срећа сија,

     заједно с` веселе.

     

     А кад им се деси

     зло и наопако,

     тадзаједно плачу,

     на пример, овако. 

(Змај)

  

Драги моји,

       Сећам се те давне 2018. године, првог септембра сусрела сам се са вас двадесет шесоро. Малци. Очи устрептале, први час код разредне. Не зна се ко се више плашио. Ви или ја. Мали, жути кабинет за техничко и двадсет шест душа за разговор и дељење муке. Брзо смо се уклопили. Били сте пуни идеја и ентузијазма. О, и те каквих несташних идеја. Године су пролазиле. Заједно смо расли. Сваки контролни, сваки писмени некако заједно преживљавали, некад успешно, а некад мање успешно. 

Неко се одселио из школе и града, а неко само из одељења. Код нас су увек сви добродошли. Широко срце и жеља за авантурама су нас увек красили. Ко је увек на ходнику - зна се МИ, ко прави галаму зна се - МИ, ко се игра а треба да учи, зна се МИ.

Сад одлазите и срећан вам пут. Знајте да ми на души остаје двадесет шест пари отисака стопала, заувек.

 

Своји, а моји…

                                                                                      Воли вас ваша разредна Маја

*Наставник српског језика и руководилац секције Драгомир Бурнаћ захваљује се на дивној сарадњи члановима новинарске секције Катарини Папић, Теодори Ђоровић, Иви Марковић и Мирославу Дурковићу Миленковићу, са искреним жељама у даљем школовању и животу. Децо, не одустајте од писане речи, она је најмоћније оружје! Били сте сјајни! Срећно!!!

ИМПРЕСУМ:

Новинарска секција ОШ "Мирослав Антић Мика"

Чланови: Катарина Папић, Теодора Ђоровић, Ива Марковић, Мирослав Дурковић Миленковић, Хелена Коњевић, Наталија Николчић , Елена Бижић, Тамара Хајл, Огњен Мирча, Ђорђе Илић, Никола Митић, Тамара Обрадовић, Лазар Стојковић, Огњен Гверо

Руководилац секцији и уредник блога "Плава звезда": Драгомир Бурнаћ, наставник српског језика и књижевности